Kada deca pređu šestu godinu već su spremna za prvu sogan dolmu (punjeni luk). Ali obzirom da je u tom slučaju riječ o nadarenoj deci, koja kuhinju imaju u malom prstu, pretpostavimo da vaše, moje ili tuđe dete i nije toliko nadareno. Zato krenite sa picama, pastom i jednostavnijim supama. Dovoljno je da im se napravi testo za picu, i da im se postavi izbor stvari koje mogu da stave na testo. Slično je i sa pastom, koja se prosto može skuhvati, preliti gotovim sosom, i pojačati sa malo sira.
Starija deca koja su propustila ove predhodne korake su izgubljen slučaj. Ako ih već niste učili da kuvaju, onda ostaje nada da ste ih makar naučili higijeni, te da znaju šta je usisivač, krpa za brisanje ili praško prašković čuveni praškojedac. Ako ipak hoćete da se poigrate sa sudbinom, onda morate da krenete sa korakom jedan, tj. da vašem detetu od 13-14 godina morate da objašnjavate kako se guli šargarepa, te gde, zašto i kako se stavlja u hranu.
Na kraju ovih lekcija, ostaje vam jedino da sačekate da vaše dete pozavršava škole, osnuje porodicu i pozove vas na ručak. Ručak koji će napraviti od sopstvenog novca i sa vlastitim rukama. Ja nemam pojma kakav će to osećaj biti, jer Una ima još najmanje dve decenije do toga, ali iskreno se nadam da će joj specijalitet biti italijanska i korejska kuhinja. S obzirom na to da je dominantna i istinski hedonista, sumnjam da će njen supružnik/ca imati ikakve veze sa kuhinjom.
A vi, možete, a i ne morate poslušati ono što savetujem u ovom postu. Jer ko zna, možda se sutra budemo svi hranili na tubu, pa kuvanje i kuhinja budu samo daleka prošlost u našim životima. Ali! Probajte. Ništa vas ne košta. Upoznaćete svoje dete bolje, a upoznaće i ono vas. A svakako morate da kuvate, tako da nije baš da vas savetujem da kupite kartu za Kinšasu, već da prosto, uključite vaše dete u najbanalnije dnevne kućne obaveze i meditacije, jer nekome je ručak obaveza, a nekome odmor.
