Kad sam bila dete, imala sam mnogo rođaka. Spavali smo jedni kod drugih, igrali se satima u zadnjoj sobi babine kuće, gradeći tvrđave ili se pretvarajući da smo kučići. Zajedno smo plivali u jezeru, pecali i igrali karte.
Piše: Meredit Etington
Život je hteo da moja braća i sestre žive u drugim državama, ali pre dve godine, zajedno smo napravili pakt da će nam se deca poznavati po svaku cenu. Na poslednjem porodičnom okupljanju odlučili smo da ćemo se redovno posećivati uprkos kilometrima koji nas razdvajaju, jer naša deca treba da odrastaju u društvu svojih rođaka.
Kad sam bila dete, imala sam mnogo rođaka. Spavali smo jedni kod drugih, igrali se satima u zadnjoj sobi babine kuće, gradeći tvrđave ili se pretvarajući da smo kučići. Zajedno smo plivali u jezeru, pecali i igrali karte. Neki rođaci bili su istog uzrasta kao ja a neki su bili stariji i čuvali su nas mlađe. Sve ih veoma volim.
Imam divne uspomene na porodična okupljanja na kojima smo se satima igrali dok su odrasli pričali. Sećam se noćnih druženja prilikom dužih međusobnih poseta. Imati rođake je kao kad imaš braću i sestre, samo ne moraš da živiš sa njima.
Oni znaju tvoje tajne, i znaju kako je imati mamu i tatu skoro kao njihove, ali dovoljno drugačije da bi spavanje u tvojoj kući bilo zabavna promena okruženja.
Kad imaš rođake, to je kao da te tvoj najbolji drug posećuje u svim važim porodičnim prilikama, pa možete da se išunjate i zabavljate dok se odrasli upuštaju u dosadne razgovore.
Rođaci imaju isti uvrnuti smisao za humor i liče na vas. Dovoljno su vam slični da možete potpuno da se opustite kraj njih, ne osećajući se drugačije ili kao čudak. Znaju kako je živeti u vrlo glasnoj porodici kao što je vaša i smeju se svim vašim šalama jer su im bliske i razumljive.
Nema većeg uživanje nego provoditi vreme sa nekim ko slično razmišlja i uživa u istim forama kao i vi, ali je taman dovoljno drugačiji da vam bude zabavnije društvo nego vaša rođena braća i sestre. Rođaci su uzori i neko kome se poveravate, sestra koju nikad niste imali i prijatelj kakvog ste oduvek želeli.
Smatram da su rođaci nužan sastojak srećnog života jer vas predano vole, sećaju vas se kao bebe i razveseljavaju vas kad odrastete. Zauvek imate prijatelja u prikrajku, bez obzira šta vam se dešava u životu.
Gledam kako ovakvi odnosti bujaju između moje dece i njihovih rođaka i uživam u prizoru. Mada ne obožavam dugačka putovanja koja ova druženja zahtevaju, posmatranje njihovog druženja i uspomene o kojima mesecima kasnije pričaju nadoknađuju sav pretrpljeni trud.
Svoje sestriće i nećake volim koliko se god mogu voleti deca koja nisu sopstvena i velika je nagrada gledati kako i moja deca prema njima osećaju isto.
Polazimo na put jer znam da će veza moje ćerke (koja očajnički želi sestru) sa njenom rođakom istog uzrasta trajati celog života i delimično popuniti tu prazninu.
Gledam svog osmogodišnjaka i vidim koliko zadovoljstva mu pričinjava druženje sa svojim par meseci starijim rođakom, sa kojim se po ceo dan igra plastičnim pištoljima i priča o Legu, Zvezdanim ratovima i ostalim zajedničkim temama.
Posmatram svoje najmlađe dete i u njegovim očima vidim radost što može da provodi vreme sa svojim starijim rođacima koji ga ukjučuju u igru jer kad je familija u pitanju, niko nije višak.
Vreme kada su rođaci živeli na susednom ćošku je prošlo. Ali do dana današnjeg, sa svojim rođacima redovno se čujem i razmenjujemo poruke, tako da se ništa nije izmenilo. Skoro mi je 40 i svoje rođake svrstavam među najveće prijatelje u životu.
Želim da tako bude i sa mojom decom. Možda ih razdvajaju stotine kilometara, ali po svaku cenu ću se potruditi da se zbliže za čitav život.
Poslednji put kada smo svi bili na okupu je bilo pre skoro dve godine, i moja deca još uvek pričaju o tom putovanju i svojim rođacima, kao da je to bilo juče. Zato se ove godine opet okupljamo radi zajedničkog plivanja, jahanja konja i igranja igrica pred spavanje. Računam da će deca i ovo putovanje pamtiti sa istim žarom kao i prethodno, i da će se radovati slededećem.
Rođaci mi predstavljaju jedan od najvećih blagoslova u životu. Učiniću sve da i moja deca iskuse ovaj blagoslov.
Prevela: Jovana Papan
Izvor: Scary Mommy
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pogledajmo se u ogledalu – ipak je i do nas
Piše Ljubinka Boba Nedić Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti. Da će se to dogoditi ovako...
“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta
'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Nema komentara.