Uskoro, radni listovi i za trudnice
E, ta logika je mnogo pogrešna. Jer – nesrećni slučajevi se dešavaju. Neko bi rekao “loša karma”. Ni najbolje majke na svetu ne mogu to da preče. Što ne znači da ovde govorimo baš o najboljoj majci, niti da je sjajno procenila kada je ostavila ključ u automobilu. Sama verovatno najbolje zna kroz šta je prošla te večeri zbog jedne loše odluke…
Možemo mi da zabranimo deci do punoletstva da idu u wc sama, roditeljima da naredimo da hrane svoje petnaestogodišnjake kako se sami ne bi uboli viljuškom, da propišemo zakonom da potkošulja mora da se nosi od 15. avgusta do 15. juna, da zabranimo da svih uzrasta deca budu ikada ostavljena u kolima, poslata do prodavnice po hleb, ostavljena sama kući…
I šta bismo tako sprečili? Pa, osim što bismo sprečili svako osamostaljivanje novih generacija, sprečili bismo i da se mnogi klinci ikada rode.
Zašto? Zato što, kada slušate razne pametnjakoviće kako povodom ovog slučaja i sličnih „neodgovornih postupaka“ roditelja optužuju i sude, onda vam imanje dece baš i ne deluje kao nešto mnogo primamljivo. Tu je previše nekih „moraš“ i „ne smeš“ koji se samo nagomilavaju sa svakom novom generacijom.
To se zove poskupljivanje cene roditeljstva, a kako je poznato, kada cene odu gore, potražnja ide – dole.
To ne znači da roditelji ne treba da odgovaraju kada zaista zlostavljaju ili zanemaruju svoju decu. Samo znači da treba biti vrlo oprezan kada se povlači ta crta. Jer, kada se diže mnogo prašine oko svake roditeljske greške i svih nesrećnih i nepredvidivih događaja, onda se – sasvim prirodno – traži da „neko uradi nešto“ povodom toga, pa taj neko, da ne bi ispalo kako ništa ne radi, izmisli neki novi propis. Pa tako nastanu propisi kao što je onaj da dete od 13 godina mora da koristi auto sedište (Švajcarska), da dete od 10 godina ne sme samo da izađe na ulicu (Australija) ili da dete mlađe od 14 godina ne sme da ostane samo u kući (SAD). I onda roditeljstvo postane nešto previše komplikovano za sprovesti u delo…
Nisam vozač pa zato ne mogu da stanem u odbranu ove žene tako što ću reći da sam i ja isto ostavljala sedmogodišnjaka u automobilu dok nešto obavljam, i da sam samo imala sreću da se to meni nije desilo.
Ali, radila sam štošta drugo što bi mnogi, da sam slučajno bila žrtva “loše karme”, proglasili neodgovornim roditeljstvom. Jednostavno – nemate dovoljno očiju, dovoljno ruku, dovoljno sivih ćelija da sve vidite, sve postignete, sve promislite.
Zašto Džejmi Oliver i ja ne dajemo deci mobilne telefone
Nemate uvek nekog da priskoči kada vi ne možete da se posvetite svom detetu. Uglavnom nemate kad ni da mislite o tome šta sve može da se desi. I svesno pristajete na to, zato što samo tako porodica može da funkcioniše. Prihvatate rizike, dozirate ih pažljivo, ali pojačavate dozu kako je dete starije. I naviknete se na to. Morate.
