Kako kaže novo istraživanje, nije sve u inteligenciji. Kada se radi o uspehu u školi, to nije ni izdaleka dovoljno. Mnogo više uticaja ima ličnost i karakter deteta nego inteligencija.
Arthur Poropat, profesor psihologije na australijskom Grifit univerziteu sproveo je najveće istraživanje do sada, koje se bavi vezom između akademskog uspeha i karaktera osobe. On je saznao da su osobine ličnosti pojedinca bolji pokazatelji akademskog uspeha od rezultata na testu inteligencije. Učenici koje krasi savesnost, otvorenost i emotivna stabilnost imaju najveće šanse za uspeh u školi.
„Savesnost se odnosi na stvari poput samokontrole, ostvarivanja postavljenih ciljeva, težnje za postignućem” – kaže Porporat. “Ali pronašao sam još dva faktora od velikog značaja za uspeh u školi – otvorenost (za nova iskustva i znanja) koja podrazumeva i maštu, kreativnost i radoznalost i emotivna stabilnost (mogućnost emotivnog prilagođavanja i smirenost).”
Učenici koje krase ove tri osobine prošli su bolje na testovima sprovedenim u okviru istraživanja.
Da li to znači da testovi inteligencije i nisu toliko značajni pokazatelji kao što smo mislili? „Testovi inteligencije su uvek bili tesno povezani s obrazovanjem i ocenama, pa samim tim se donekle mogu koristiti kao pouzdan pokazatelj budućeg akademskog uspeha. To nije nikakva novost.” kaže Porporat. „Ali, uticaj karaktera na učenje i uspeh je istinsko iznenađenje za istraživače u ovoj oblasti.”
Ali, ako će nastavnici meriti i usmeravati karakter učenika? Naravno, ne mogu da sprovedu anketu da bi saznali kolika je savesnost ili otvorenost kod njihovih đaka; Porporat je otkrio i da đaci koji imaju navedene karakteristike koje nastavnici nisu prepoznali, na njegovim testovima podjednako pouzdano pokazuju budući akademski uspeh kao i testovi inteligencije. Ali, ako su njihovi nastavnici uočili da kod đaka postoji visok nivo otvorenosti, emotivne stabilnosti i savesnosti, to usmeravali, kod tih đaka je Porporatov test pokazao čak 4 puta veću preciznost u predviđanju budućeg akademskog uspeha.
U učionici, u praksi, to znači da bi nastavnici trebalo da se potrude da prepoznaju đake s ovim karakteristikama i da ih na poseban način usmere kako bi oni ostvarili puni potencijal.
Ovo je dobra vest kako za roditelje, tako i za decu. Dok je inteligencija urođena i ne može se naučiti, karakter može da se formira kroz odrastanje i da se na njegov razvoj utiče.
Priredila: A.C.
Izvor: Time / Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nastavnica engleskog: Član sam 14 Vajber grupa u kojima moram da se oglašavam
Druga nedelja života jednog prosvetnog radnika koji se odvija u Vajber grupama bliži se kraju… Ne bih sada da opisujem kako je meni bilo prvih dana jer bi se ova...
Male mature će biti, makar i preko interneta: Ministarstvo razrađuje modele završnog ispita za osmake
UČENICI osmog razreda osnovnih škola u Srbiji sigurno će imati malu maturu, bez koje nema upisa u srednju školu. Trenutno se razrađuju mogućnosti njenog održavanja, a proba će biti održana...
Šarčević: Prolećni raspust će biti skraćen, školski kalendar se menja
Probni završni ispit za kraj osnovnog obrazovanja osmaci će polagati onlajn, posle uskršnjih praznika, saznaje „Politika”. Ministar prosvete, Maden Šarčević, za naš list kaže da će proba male mature u...
Ne radite zadatak umesto deteta, jer će im se to brzo “osladiti”
U školu kreće malo biće koje je do juče bilo opštehvaljeno ukoliko je spavalo, jelo i nije se svađalo sa okolinom, i koje je ponekad popunjavalo radne listove. Očekivanja rastu u...
1 komentar.