Kako kaže novo istraživanje, nije sve u inteligenciji. Kada se radi o uspehu u školi, to nije ni izdaleka dovoljno. Mnogo više uticaja ima ličnost i karakter deteta nego inteligencija.
Arthur Poropat, profesor psihologije na australijskom Grifit univerziteu sproveo je najveće istraživanje do sada, koje se bavi vezom između akademskog uspeha i karaktera osobe. On je saznao da su osobine ličnosti pojedinca bolji pokazatelji akademskog uspeha od rezultata na testu inteligencije. Učenici koje krasi savesnost, otvorenost i emotivna stabilnost imaju najveće šanse za uspeh u školi.
„Savesnost se odnosi na stvari poput samokontrole, ostvarivanja postavljenih ciljeva, težnje za postignućem” – kaže Porporat. “Ali pronašao sam još dva faktora od velikog značaja za uspeh u školi – otvorenost (za nova iskustva i znanja) koja podrazumeva i maštu, kreativnost i radoznalost i emotivna stabilnost (mogućnost emotivnog prilagođavanja i smirenost).”
Učenici koje krase ove tri osobine prošli su bolje na testovima sprovedenim u okviru istraživanja.
Da li to znači da testovi inteligencije i nisu toliko značajni pokazatelji kao što smo mislili? „Testovi inteligencije su uvek bili tesno povezani s obrazovanjem i ocenama, pa samim tim se donekle mogu koristiti kao pouzdan pokazatelj budućeg akademskog uspeha. To nije nikakva novost.” kaže Porporat. „Ali, uticaj karaktera na učenje i uspeh je istinsko iznenađenje za istraživače u ovoj oblasti.”
Ali, ako će nastavnici meriti i usmeravati karakter učenika? Naravno, ne mogu da sprovedu anketu da bi saznali kolika je savesnost ili otvorenost kod njihovih đaka; Porporat je otkrio i da đaci koji imaju navedene karakteristike koje nastavnici nisu prepoznali, na njegovim testovima podjednako pouzdano pokazuju budući akademski uspeh kao i testovi inteligencije. Ali, ako su njihovi nastavnici uočili da kod đaka postoji visok nivo otvorenosti, emotivne stabilnosti i savesnosti, to usmeravali, kod tih đaka je Porporatov test pokazao čak 4 puta veću preciznost u predviđanju budućeg akademskog uspeha.
U učionici, u praksi, to znači da bi nastavnici trebalo da se potrude da prepoznaju đake s ovim karakteristikama i da ih na poseban način usmere kako bi oni ostvarili puni potencijal.
Ovo je dobra vest kako za roditelje, tako i za decu. Dok je inteligencija urođena i ne može se naučiti, karakter može da se formira kroz odrastanje i da se na njegov razvoj utiče.
Priredila: A.C.
Izvor: Time / Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ernesto Sabato: Uz malo objašnjenje, deca će shvatiti da je rasipničko ponašanje na svetu veliki greh
Hitno je potrebno pristupiti drugačijem načinu obrazovanja, učiti decu kako živimo na Zemlji koju moramo da čuvamo, kako zavisimo od vode, od vazduha, od drveća, od ptica i svih živih...
Od početka školske godine 41 prijava protiv roditelja čija su deca pobegla sa časova
Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obavezao je škole da podnose prijave prekršajnim sudovima protiv roditelja čija deca neopravdano izostaju sa nastave. Od početka školske godine prekršajni sudovi...
Nastavnici roditeljima: ‘Evo šta nam je potrebno od vas kako bi izgradili kvalitetan odnos’
Šta je to što je nastavnicima važno i potrebno od strane roditelja kako bi odnos bio kvalitetniji, otkrio nam je upravo jedan prosvetni radnik. 1. Poverenje
Svaka ocena je za dete!
Dok čitam intervjue koje sam vodila sa roditeljima pri upisu njihove dece u prvi razred, pročitam odgovor koji me obraduje. Na pitanje: "Kakav uspeh očekujete od deteta?" jedan tata kaže:...
1 komentar.