Kako kaže novo istraživanje, nije sve u inteligenciji. Kada se radi o uspehu u školi, to nije ni izdaleka dovoljno. Mnogo više uticaja ima ličnost i karakter deteta nego inteligencija.
Arthur Poropat, profesor psihologije na australijskom Grifit univerziteu sproveo je najveće istraživanje do sada, koje se bavi vezom između akademskog uspeha i karaktera osobe. On je saznao da su osobine ličnosti pojedinca bolji pokazatelji akademskog uspeha od rezultata na testu inteligencije. Učenici koje krasi savesnost, otvorenost i emotivna stabilnost imaju najveće šanse za uspeh u školi.
„Savesnost se odnosi na stvari poput samokontrole, ostvarivanja postavljenih ciljeva, težnje za postignućem” – kaže Porporat. “Ali pronašao sam još dva faktora od velikog značaja za uspeh u školi – otvorenost (za nova iskustva i znanja) koja podrazumeva i maštu, kreativnost i radoznalost i emotivna stabilnost (mogućnost emotivnog prilagođavanja i smirenost).”
Učenici koje krase ove tri osobine prošli su bolje na testovima sprovedenim u okviru istraživanja.
Da li to znači da testovi inteligencije i nisu toliko značajni pokazatelji kao što smo mislili? „Testovi inteligencije su uvek bili tesno povezani s obrazovanjem i ocenama, pa samim tim se donekle mogu koristiti kao pouzdan pokazatelj budućeg akademskog uspeha. To nije nikakva novost.” kaže Porporat. „Ali, uticaj karaktera na učenje i uspeh je istinsko iznenađenje za istraživače u ovoj oblasti.”
Ali, ako će nastavnici meriti i usmeravati karakter učenika? Naravno, ne mogu da sprovedu anketu da bi saznali kolika je savesnost ili otvorenost kod njihovih đaka; Porporat je otkrio i da đaci koji imaju navedene karakteristike koje nastavnici nisu prepoznali, na njegovim testovima podjednako pouzdano pokazuju budući akademski uspeh kao i testovi inteligencije. Ali, ako su njihovi nastavnici uočili da kod đaka postoji visok nivo otvorenosti, emotivne stabilnosti i savesnosti, to usmeravali, kod tih đaka je Porporatov test pokazao čak 4 puta veću preciznost u predviđanju budućeg akademskog uspeha.
U učionici, u praksi, to znači da bi nastavnici trebalo da se potrude da prepoznaju đake s ovim karakteristikama i da ih na poseban način usmere kako bi oni ostvarili puni potencijal.
Ovo je dobra vest kako za roditelje, tako i za decu. Dok je inteligencija urođena i ne može se naučiti, karakter može da se formira kroz odrastanje i da se na njegov razvoj utiče.
Priredila: A.C.
Izvor: Time / Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nove školske siledžije nisu učenici – već roditelji
Besne objave na Fejsbuku, agresivni mejlovi, protesti u školi, nasilno ponašanje: zlostavljanje školskog osoblja od strane roditelja postaje sve uobičajenije i može imati razorne posledice. Po rezultatima istraživanja sprovedenim u...
Odlično je biti prosečan
-Vaše dete je prosečno. – pomalo uplašeno mi je saopštila pedagogica rezultate testiranja moje ćerke za upis u prvi razred. Po izrazu njenog lica reklo bi se da je očekivala...
Kineski jezik novi predmet u srpskim školama od 1. septembra?
Predsednik NPS Radivoje Stojković rekao je za taj list da ne vidi ni jedan razlog da predlog ne bude usvojen, jer su plan i program, prema kojima bi se kineski...
Daj ovamo jednu peticu: Šta se desi kad škole poklanjaju ocene
ISTRAŽILA VIOLET GOARAN Mond Diplomatik - „Ovo je ‘dva u jedan’ škola”, objašnjava Elza Hejer. Ova profesorka francuskog jezika u gimnaziji „Drotning Blanka” morala je da nauči kako da „optimizuje” svoje...
1 komentar.