Skloni smo kao društvo da svaku stvar koja može biti dobra za bebu smatramo majčinom dužnošću.
Jovana Papan
Piše: Jovana Papan
Jednom davno sam naišla na ovo poređenje: kad postanete roditelj, kao da se ono veliko Sauronovo oko iz Gospodara prstenova odjednom okrene prema vama i počne da vas gleda i prati. Sve što radite uvek se posmatra i procenjuje.
Zbog toga što se stalno osećaju osuđivanim, majke često iz nužde primenjuju odbrambenu strategiju – osudi i ti druge majke. Napad je najbolja odbrana. I tako umesto međusobnog podržavanja, imamo među mamama stalne tenzije i prepucavanja oko toga na koji način se treba poroditi, kako hraniti dete, kada uvoditi čvrstu hranu, da li puštati bebu da plače dok se ne uspava itd. Neke majke se kritikuju kao “sebične”, druge kao preterano požrtvovane.
Fiona Vulard, profesorka filozofije koja se bavi temama majčinsva, navodi četiri osobine ovih diskusija:
- Polarizacija – majke se dele u dva tabora (dojenje/formula, carski rez/prirodni porođaj, spavanje sa bebom/učenje bebe da se sama uspava)
- Slepe mrlje – Svaka strana je ubeđena da su baš one te koje se suočavaju sa osudama. Tako majke koje hoće da se porode kod kuće misle kako svi stalno kritikuju njihov izbor, a majke koje biraju carski rez misle da su one te koje trpe najveće osude.
- Zahtevanje opravdanja – ljudi smatraju da imaju pravo da dobiju obrazloženje od majke za njene odluke. Ako nemaš dobro opravdanje onda nisi dobra majka. Na primer “Ok je da ne dojiš ako imaš medicinski razlog. Ako nemaš, onda si samo lenja.” Ovakvo razmišljanje često viđamo u stručnoj literaturi, medicinskim savetima i mejnstrim medijima. Majke imaju razlog da doje, ali ne i moralnu dužnost, objašnjava Vulard. A razloge ne moraju da objašnjavaju.
- Odbrambeni napad – ako vi mene napadate, onda ću i ja vas. Kada majku osuđuju što je izabrala carski rez, ona može uzvratiti time što će isticati rizike porođaja kod kuće.
Šta je pogrešno u ovakvim razgovorima? Fiona Vulard kaže da u njima postoji nekoliko “filozofskih grešaka” tj. grešaka u razmišljanju.
Za početak, mešaju se razlozi i dužnosti. Dužnost je kad imate moralnu obavezu da nešto uradite. Ako ne ispunite svoju dužnost, ljudi imaju pravo da traže objašnjenje i krive vas, ako objašnjenje nije dobro. Na primer, profesor ima dužnost da se pojavi na času, ili pruži valjano opravdanje. Međutim, to što je dojenje dobro za bebu jeste razlog za majke da doje, ali ne povlači sa sobom i njihovu dužnost da doje. Dobro je i prikupljati novac za traženje leka za rak, ali to ne znači da imamo dužnost da to radimo i da treba da se osećamo krivim ako ne radimo. Dobro je i redovno vežbati, zdravo se hraniti, ali ni to nije naša dužnost, pa drugi ljudi nemaju pravo da od nas traže objašnjenje zašto to ne radimo.
Dakle, majke mogu imati svoje razloge da ne doje koje nisu dužne da objašnjavaju. Isto važi i za pitanja – zašto su izabrale carski rez ili spavanje sa bebom – ni jedno ni drugo nisu pitanja dužnosti. Skloni smo kao društvo da svaku stvar koja može biti dobra za bebu smatramo majčinom dužnošću.
Druga greška je da mislimo da postoji samo jedan pravi način da podiže dete. Međutim, okolnosti mogu biti vrlo različite i zahtevati različite pristupe. Ne moraju sve majke da isto misle i isto se osećaju. Mogu imati različite vrednosti ali i dalje biti dobre majke. Od očeva se ne očekuje da moraju sve raditi na jedan pravi način, primećuje Vulard, već prihvatamo da imaju svoje razloge, a ne dužnosti.
Još jedan razlog da se majke okreću jedne protiv drugih je i odnos prema ženskom telu i dojenju u javnosti. Pošto se ženske dojke smatraju seksualnim, majke koje doje imaju potrebu da pravdaju dojenje, naročito u javnosti, i onda zauzimaju stav da je to majčinska dužnost. Tako zapravo braneći sebe – osuđuju majke koje ne doje.
Slično je i sa učenjem deteta da samo zaspi. Majke koje su protiv toga, mogu recimo imati teškoća pri povratku na posao. Kako bi opravdale svoju situaciju, mogu insistirati da je to jedini pravi način i da nijedan dobar roditelj ne bi učio svoje dete da samo zaspi.
Jednom kada prepoznamo na koji način grešimo u razmišljanju kada osuđujemo odluku neke majke, možemo da zastanemo i pokušamo da budemo saosećajniji, kaže Vulard, ali dodaje da to neće ići lako, jer su pogrešne ideje o majčinstvu duboko ukorenjene u društvu. I to ne samo u stavovima onih koji okružuju majke – već i u njima samima, pa mnoge majke smatraju da je sebično ne uložiti i poslednji atom snage i volje u svaku stvar koja može imati i najmanju koristi za dete, i zbog toga pate od osećaja krivice i griže savesti.
Prijavi se za besplatan njuzleter na: https://jovanapapan.substack.com
Jovana Papan je urednica portala Detinjarije i autorka knjige “Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas”
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Zašto ne dojim? Imam svoje razloge i ne moram da ti ih kažem
Piše: Jovana Papan Jednom davno sam naišla na ovo poređenje: kad postanete roditelj, kao da se ono veliko Sauronovo oko iz Gospodara prstenova odjednom okrene prema vama i...
Trudnoća i verovanja kod amazonskih Indijanaca: Jedna majka, mnogo očeva
Brazil je velika južnoamerička zemlja koja u sebi objedinjuje mnogo različitih zajednica. Plemena Amazonije predstavljaju pravu riznicu tradicija i rituala, među kojima značajno mesto zauzimaju i prakse vezane za trudnocu...
Ne volim da budem trudna i ne izvinjavam se zbog toga
Postoji ta romantizovana predstava kakva trudnica treba da bude i kako da se ponaša. Žena bi trebalo da bude opčinjena čudom koje se dešava u njoj i potpuno zaljubljena u...
Zašto majke celog sveta nose decu na levoj strani?
Kada majka podigne dete, u velikoj većini slučajeva, drži ga na levoj strani tela. Ovo ponašanje zajedno je ljudima i drugim primatima, a nova istraživanja pokazuju da je tipično i...
Nema komentara.