Zdrava doza narcisoidnosti uglavnom je pozitivna, jer takvi ljudi mogu da uživaju u životu i imaju osećaj unutrašnje celovitosti kada su u pitanju centralne oblasti života: rad i posao, ljubav i seksualnost, međuljudski odnosi i kreativnost.
Da li će narcisoidnost poprimiti patološki karakter zavisi od razvoja ličnosti u detinjstvu, kaže američki psihijatar i psihoanalitičar Oto F. Kernberg.
– Na primer, ako dete ne nauči da podnosi ambivalentnost, tj. ako nije u stanju da integriše podeljenost između idealizovanih i negativnih delova nekog doživljaja ili osobe. Ako, na primer, “savršena majka” i “zla majka” ostanu odvojene i ako dete ne može da ih zamisli kao celinu, onda u njemu dolazi do trajne podeljenosti ličnosti – objašnjava stručnjak u intervjuu za austrijski “Standard”.
Takvo dete će deliti ljude na one koji su dobri, savršeni i na njegovoj su strani, i one koji su zli i njegovi neprijatelji. Ako u prvim godinama života ne iskusi toplinu u odnosima i okruženju, dok istovremeno dobija divljenje zbog sposobnosti, ili izgled, to će doprineti razvoju narcisoidnosti. Umesto od ljubavi, takvo dete živi od divljenja, a njegovo “ja” će se razvijati u pogrešnom pravcu, kaže Kernberg.
On navodi primer pacijentkinje čija je majka dobra dokle god je drugi slušaju. Čim joj se neko suprotstvi, potpuno poludi i dobija napad besa, koji traje 20 minuta. Optužuje dete, a dete se izvinjava, iako ništa nije uradilo. Kada napad prođe, majka je ponovo dobra. Međutim, o njenim napadima besa se ne razgovara. Nemoguće je govoriti o onome što je loše kada je sve dobro.
– Dve majčine strane deluju kao da ne pripadaju zajedno i zbog toga dete ne može da ih integriše u sliku o majci. Tu je i otac, koji se potčinio majci, čime je na neki način podržava. Ovo je jedna od najštetnijih porodičnih konstelacija po dete – objašnjava stručnjak.
Ljudi u porodici trebalo bi normalno da se svađaju i otvoreno kažu šta jedno drugome smeta, jer je to jedini način da se povežu različiti doživljaji i emocije.
– Odnosi su uvek ambivaletni zato što je stvarnost složena. Ali, narcisoidne ličnosti ne mogu da podnesu tu složenost.
U čemu je, dakle, glavna razlika između zdrave i patološke narcisoidnosti?
Dok iza “normalne” narcisoidnosti stoji zdrava ličnost, iza patološkog oblika krije se abnormalno i superiorno “ja”.
– Takve osobe su zbog frustracija i trauma u prošlosti razvile patološku psihičku strukturu, koja se manifestuje kao osećaj nadmoćnosti i veličanstvenosti. Ta veličanstvenost zahteva neprestano divljenje spolja kako se ne bi urušila. Upućenost na divljenje centralni je problem narcisoidne ličnosti – objašnjava stručnjak.
Divljenje ih štiti od toga da posumnjaju u sebe, na račun odnosa prema drugim ljudima. Patološki narcisoidne osobe nesposobne su da razmišljaju o sebi i sagledaju vlastite greške i nedostatke.
Takve osobe ćete prepoznati po tome što nastupaju sa ogromnim samopouzdanjem i ne podnose kritiku, jer je to u suprotnosti sa osećajem da su veličanstvene. One gube sposobnost realnog sagledavanja vlastitih postupaka i rizikuju da izgube sposobnost da razumeju spoljašnji svet.
– Mnogi postaju paranoični ukoliko se sve ne odvija kako bi oni želeli. Stalno uobražavaju da su okruženi neprijateljima, sumnjičavi su i nastoje da uspostave potpunu kontrolu nad svime kako ne bi upali u zamku. Osim toga, projektuju svoju agresivnost na druge.
Izvor: Blic
Da li ste majka – narcisoidni egzibicionista?
Pošto njena deca svetu šalju sliku o njoj samoj, ta deca moraju biti savršena. Ukoliko ne ispune njena očekivanja, sledi razočarenje i bes.
Veličanjem “samopoštovanja” stvorili smo generaciju malih egoista
Mnogi roditelji se uzdržavaju od usmeravanja razvoja svoje dece izbegavajući da ih kritikuju, jer strahuju da će time potkopati detetovo samopoštovanje.
Mali narcisi: Zašto su deca zaljubljena u sebe i kako da ne porastu u sebičnjake
Narcisoidnost koju pokazuju bebe je jednostavnija, sirovija vrsta od one koju pokazuju odrasli, i kod većine dece je to samo prolazna faza.
Pet načina da vaspitate miroljubivo dete
Dete koje ima potrebu da uvek izaziva sukobe sa drugima zapravo je, usled lošeg odnosa sa roditeljima, izgradilo odbrambeni mehanizam koji drugi doživljavaju kao agresivnost i nedostatak samokontrole. Evo nekih stvari koje možda nesvesno činite, a koje doprinose neprijateljskom stavu deteta prema okruženju:
Šta se dešava kad narcisi postanu roditelji?
Stalno lupamo glavu na temu – šta da činimo sa našom narcioidnom decom. Ali, niko ne postavlja pitanje, šta se dešava kada narcisi postanu roditelji?
Nikada pre deca nisu toliko bila okrenuta sebi
Deca koja odrastaju uz roditelje helikoptere teže prestižnom životu, visokom standardu, jer su naučena da su nezamenjiva i idealna, ali bez velikog sopstvenog truda.
Egocentrizam sve prisutniji kod novih generacija
Savremene generacije su mnogo samouverenije, ali i očajnije od prethodnih. Brak između osoba koje ignorišu potrebe druge strane uglavnom je osuđen na propast
Kako roditelji mogu uticati da dete ne postane narcisoidno?
Novo istraživanje otkriva šta roditelji čine prečesto ili nedovoljno, a šta pomaže ili odmaže u oblikovanju narcisoidnih karakteristika
Šest znakova po kojima se prepoznaju narcisoidni roditelji
Roditelj narcis odgaja decu da se uklope u njegov zamišljeni kalup. Poput arhitekte, koji nacrta plan kuće – u ovom slučaju, deteta – pa je zatim po tom nacrtu zida, piše psiholog Set Mejers.
Gajim li ja to narcisa?
Roditelji danas odgajaju narcise jer u svojim ubeđenjima da je baš njihovo dete posebno, drugačije, nadareno ili vrednije – uopšte nemaju mere.
