Velike razlike čine da oba roditelja misle da onaj drugi roditelj štetno utiče na dete i da ga upropašćuje, što kod njih pokreće prirodnu akciju štićenja deteta. Posledica je da oba roditelja na situaciju gledaju kroz svoj „dramski trougao”, prema kojem je dete žrtva, drugi roditelj je progonilac žrtve, a sebe vide kao detetovog spasioca. „Spasavanje” može da bude tako što dete sklanjaju od drugog roditelja ili tako što se suprotstavljaju drugom roditelju u pokušaju „proganjanja progonioca”. Hronični roditeljski sukob oko vaspitanja postaje akutan svaki put kada se jednom od roditelja ne sviđa ono što radi drugi.
Kako su deca roditeljima najviša vrednost u životu, veoma su snažna neprijatna osećanja povezana sa načinom na koji onaj drugi vaspitava deta. Zato se nekada kao glavni razlog razvoda navodi upravo nesaglasnost oko vaspitavanja deteta. Na primer, popustljiva majka se odlučila na razvod jer ne može da gleda kako se otac „sadistički iživljava” nad decom.
Za dete je najbolje ako mu oba roditelja pružaju ljubav i disciplinuju ga. Način da mladi roditelji izbegnu ili prevaziđu sukob oko vaspitanja jeste da razgovaraju o vaspitanju pre rođenja deteta. U slučaju da ne mogu da se slože, dobro je da se obrazuju u ovom pogledu ili da potraže pomoć stručnjaka koji će im pomoći da se bolje orijentišu i izgrade zajednički vaspitni stil.
Izvor: Politika
