Roditelj mora biti voljan da objašnjava dok dete sluša, da koristi što širi raspon vokabulara i kompletnu strukturu rečenice. Za kraj ćemo navesti 6 principa koji opisuju sredinske faktore koji podstiču učenje jezika, a svaki se može aktivirati i onda kada detetu čitamo knjige.
Dete mora što češće da čuje što veći broj reči.
Deca uče reči onda kada su zainteresovana, što znači da dete najlakše nauči onda kada mu pričamo o objektu ili akciji koja ga trenutno zanima.
Roditelj mora biti responzivan. Dete mlađe od tri godine ne može da nauči reči prateći televizijski program, jer tu nema mnogo interakcije. Sa druge strane, čak i razgovor i putem Skajpa donosi korist, jer sagovornik komunicira i direktno odgovara detetu. Odrasli treba da se trude da održe razgovor, vodeći računa na zainteresovanost deteta, tj drugi princip.
Deca uče reči onda kada im je jasno njihovo značenje.
Vokabular i gramatika se uče u isto vreme.
Roditelji treba da imaju pozitivan stav. Konstantne zabrane poput „Ostavi to!“ , ne samo što imaju negativan ton, već služe i za zatvaranje i završavanje razgovora. Potvrde poput „Baš ti je zanimljiva ta igračka“, podstiču detetovo interesovanje, održavaju razgovor, a tako se grade i vokabular i gramatika. Potrebno je uvek praviti takvo okruženje koje podstiče razvoj jezika, što više pričati, punim rečenicama i postavljati što više pitanja umesto naredbi i direkcija.
Piše: Sanja Dutina
Izvor: PsihoBrlog
