Шаргарепа је прво наметнута породици, васпитачима, наставницима. Недопустиво је њих окривити за вршњачко насиље.
Не можемо ништа урадити док не пронађемо кривца
Када пажљиво прочитате све наслове у медијима, послушате све радио и тв емисије, који пишу и говоре на тему вршњачког насиља, овог новембра, не можете да не приметите да су издвојена три главна кривца за овогодишње насиље међу младима. То су родитељи, наставници и тв ријалити. Њима ће се бавити законодавци, разрезивати казне родитељима, одузимати лиценце наставницима а телевизијама, које емитују ријалити, сигурно ће удесетостручити новчане казне.
Добро, наставници и родитељи некако представљају логичну целину, када су у питању детектовани кривци, јер је држава деведесетих баш код њих засадила шаргарепу, као узрочника вршњачког насиља. Везала им и руке и ноге, ударила клинце под нокте, ко малом Радојици, уништила им ауторитет, јер су деца плишане свести постала њима лоши господари, заштићени ко бели медведи. У новој реформи образовања се не може без родитеља и наставника, они мора да постану сви ко један- мали Радојица и да, уз и даље окачен камен око врата, испливају и пливају узводно.
Откуда само тв ријалити у групи окривљених?
Но, откуда само тв ријалити у групи криваца за вршњачко насиље? Као прво, није фер само произвођаче тв ријалита ставити у групу са родитељима и наставницим. Друго, недопустиво је да само тв ријалити буду прозвани, (тренутно их има само два, а толика повика), а да се о свим другим ријалитима ћути. Да их мало побројимо: ријалити у медијима, штампаним и електронским, ријалити у свим понудама младима на интернету, ријалити на естради, ријалити на свим мрежама, ријалити у политици, ријалити у животу. И не будите наивни, млади готово да нису пред тв ријалитима, они су својим моћним телефонима повезани са готово свим осталим побројаним ријалима. Пред тв ријалитима су углавном уморни родитељи, баке, деке, углавном они који прате и скупштински ријалити. Ипак није фер, да се на списку најкривљих нађу само ово троје.
Кривци су детектовани, прича о врашњачком насиљу добија свој озбиљан ток, углавном на превентиви. Брзо треба те младе излечити и довести у ред, јер малишани брзо расту па би им ови старији могли постати узори. Како ће се овом проблему стати за врат? Старим, препознатљивим методама, не брините. Да се мало подсетимо: Кроз позориште ћемо им причати како није лепо да буду насилници, играће улоге жртве и насилника, па ће насилницима бити жао када виде и осете како је тешко бити жртва. Учланићемо их покрет горана, извиђача… Школа без насиља ући ће у још већи број школа, јесте да то кошта, али само да насиља не буде. Они задужени за ред у друштву ће покушати да уграде у законе да и млађи од 14 година могу одговарати пред законом. Изборићемо се да се родитељи могу казнити од 30 до 100 хиљада динара за насиље, које почини њихово дете, али је важно и да та одредба закона и заживи. Можда ће РРА тражити веће казне за власнике тв кућа који емитују ријалити, док ће сви остали ријалити проћи некажњено.
Можда ће наставници и директори изгубити лиценце, јер нису завирили у сваки ћошак школе и ухватили ко кога оговара, удара, уцењује, пљује, ко сплеткари, ко шамара, ко кога псује, ко коме отима новац, уцењује га, застрашује, ко на фб коме отима шифре, а онда поставља монтиране слике голих девојчица, а испод понуда да „пуше“ само за 150 евра.
Само се једно питам како ће и када наставници стићи да образују децу, јер уз улоге предавача, васпитача није лако бити успешан инспектор Радиша, упркос помоћи свих стручних тимова, који помажу школи на превенцији вршњачког насиља.
Можда ће држава усвојити законе у којима “ће се насилник издвојити из школе на пет до тридесет дана и бити обавезан да сарађује са стручњацима, који се баве превенцијом, можда ће родитељ, наставник и директор морати да потписују уговор са ђаком, којим ће се утврдити како мали насилник, треба да се понаша убудуће“ и …још много тога. Тимови ће вредно радити, па неки и добро зарадити. За само пар дана медији ће се ућутати, јер морају да кидишу на нову тему. Теме се мењају, мељу али мељу и народ. Разумем их јер од тога живе. Теме буду, прођу, не реше се, иде се даље. Само једна, најтужнија, недопустива тема: убиство несретне маме Јелене, које траје и траје и да није у питању страшна смрт мајке, чија душа не налази смирај, да није иза несретне, убијене мајчице остало дете, рекла бих да је овај медијски ријалити надмашио и најбизарније тв ријалитије. Нажалост, ово није ријалити ово је најтежи облик неразрешеног породичног и медијског насиља, које подстиче насиље код свих, а да нико због тога није и неће одговарати.
Зашто се ћути о главном узроку?
Све разумем, јер разумем плишану свест. Само једно не разумем:Зашто нико, али баш нико неће да прозове главног виновника, узрочника насиља и међу малима и младима и између мушкарца и жене, ни узрочника насиља у породици,у вртићу, у школи, узрочника насиља у свим друштвеним и државним структурама… Зашто, када се сви, али баш сви, који данас креирају и виртуелни и реални живот, знају да је Шаргарепа прво наметнута породици, вртићу и школи и да је све кренуло одатле и са њом?! Традиционално васпитање,традиционална породица и традиционалне вредности су уклоњени са сцене живота. Плишано је породило плишану похлепну и насилну свест.
Знам шта ћете рећи: па стручњаци баш сада спремају нове едукативне програме опет за родитеље и наставнике са темом: Не треба вам више ни шаргарепа у васпитању.
Стручњаци су спремни да после тридесет година од увођења шаргарепе, обучавају родитеље и наставнике,(опет њих мукице), како им више не треба ни шаргарепа у васпитању. Збиља им више ни не треба, знам и ја. Знате ли зашто? Неко стручан, са стране је добро проценио да је шаргарепа уписана, кодирана у плишаној свести Срба, на свим нивоима. Шаргарепа је одрадила посао миленијума, на свим местима. Сада се она потпуно измешта само у руке произвођача и свих осталих ријалити мајстора. Можда ћемо јој подићи споменик, али је осудити нећемо. Васпитање? Како ћемо васпитавати, ми родитељи и наставници, своју децу, питате се. Не брините!!! Ко још мисли о том васпитању, ту је телевизија, ту су ајподи, тач телефони,таблети, мреже, интернет… са свим произвођачима, трговцима, а родитељи само треба да плате производе. Конзументи? Наша несретна рођена, или још нерођена дечица.
А насиље, шта ће бити са њим?
Наравно да ће се насиље увећавати и нервирати све нас, нарочито државу. Неће још дуго држава бацати паре на разне превенције. Коначно ће се на нов начин обрачунати и са вршњачким насиљем, са насиљем у целости, за свагда. За ту фазу, коначног обрачуна са насиљем међу децом, младима, постоји решење. Не можете ви млади да идете где хоћете, када хоћете, да базате улицама, дрогирате се у хаусторима, седите до зоре у кафићима, пуштате прегласну музику… Не може, морате да сте свежи и одморни за рад у капитализму, који нисте тражили. Коначно спољашњи ред у Србији се мора успоставити, као и у Европи.
Опробана решења постоје: јаке санкције за родитеље, а све уписано у законска и подзаконска акта, па када те родитеље ударимо по џепу, видеће они своје.„А пара не, а пара нема, а пара не…“ помоћно средство су пилуле за лилуле за оне најтврдоглавије, „хипер активне“, агресивне… Коначно, ред се у школама, на улици мора успоставити. За оне најнасилније постојаће јака, добро организована полиција, па ти мрдни бато, ако смеш. Све ја то разумем, јер збиља насиље и прича о насиљу нам је дозлогрдила.
И ја желим мир као и ви, али…
Не дај Боже да помислите да сам ја против реда у друштву, нарочито у школи. Итекако сам за ред, али превасходно за онај прави, истински, унутрашњи, који је последица Љубави и Доброте. Тај унутрашњи мир, доноси спољашњи. Обрнуто не иде. И зато за овај спољашњи, гробљански мир никада нећу и не могу бити, јер знам да Србија има решење. Не мирим се да са гробљанским, зомбираним миром уђемо у Европу. Хоћу у Европу, али са младима Србије, који су препуни радости , Доброте, Љубави према раду, реду, школи, родитељима, домовини, према природи и животу, према Европи. Ако такви уђемо у Европу, Европа ће нас коначно ценити и радовати се уласку првих радосница на њене просторе. Почеће и они нешто да уче и од нас. Бићемо ми необични инвеститори, који доносе радост на њихове просторе.
РЕШЕЊЕ? СРБИЈА ГА ИМА.
Коларићу, Панићу, уплитање, заплитање, саплитање траје 30 година, трајаће и даље. Да ли нам то казује да треба да капитулирамо, одустанемо од своје деце, од својих потомака, од животне радости? Нииикако, драги родитељи!!! Породица мора оздравити. Таква здрава, изворна породица држи кључ решења изласка из моралне и духовне кризе у којој се нашла Србија, као и цео свет..
Знам да ће многи родитељи депресивно рећи да се није лако извући из тог снажног вира у који нас је све увукла шаргарепа, ближе похлепа. Није лако похлепног, агресивног и дечака зависног од најгорих игрица и порнића вратити извору, Љубави и Доброти. Није лако одрасле људе који су у криминалу, проституцији, у педофилији, у дроги, у… вратити извору. За њих постоје законодавци, затвори, казне, лекари и стручњаци, које Србија има.
Није лако агресивну девојчицу, мушког мозга, исхармонизовати да има у себи и мушку и женску енергију, али увек са превагом женске, која тада све и да хоће не може да буде агресивна. Није лако лечити депресивне, аутоагресивне, зависнике од свега и свачега. Није их можда лако излечити, али их стручњаци могу залечити и олакшати им болове, којима смо сви кумовали.
Оно што ја могу понудити то је едукација знању изворног васпитања, васпитања без и једног ауторитарног васпитног модела.
Од некога морамо кренути. Укинућемо шаргарепу у односима између младих пред браком и младих, који су у браку и имају малу децу. Научићемо родитеље, а они ће научити своју децу зашто не треба да конзумирају, било шта што носи „етикету“- ШАРГАРЕПА у служби васпитања. Научићемо родитеље како да заштите своју децу од ове пошасти, како би им очували емоционално, ментално, физичко и духовно здравље. А почетак свега је у оном чувеном мамином и бакином: “Ако поручкаш ово, можеш после играти игрице до миле воље“! Да, има нешто и пре тога. Не стављате у ручице вашег бебирона, ни даљински, ни тач телефон, бар док не проговори, па и мало више, како би сутра ваше дете, човек 21.века користио савремену технологију, на радост и добро свих, а не у служби насиља.
Драги родитељи, будите здрава „власт“ у својој породици. Време дресуре детета штапом и шаргарепом пролази. Не дозволите да вам деца буду лоши, неприродни господари, а ви још лошије, неприродне слуге. Укините и шаргарепу и штап у васпитању и у вашим односима. Мало дете ћете задржати на Извору Љубави, оне мало старије и себе ћете вратити Љубави. Пробајте, не боли, напротив. Само ћете ви са вашом децом зауставити насиље у нашој лепо Србији. Остало је пуки вербализам.
Милица Новковић, аутор „Породичног буквара“ и „Битке Љубави“,www.porodicnibukvar.com
Izvor: Detinjarije.com
Uvek rado citam sadrzaje koje objavljuje Prof. Novkovic, i svaki put osvescujem nove istine u sjajnom oslikavanju trenutka i dogadjaja u njemu. I ne samo to, daje nam nadu da nije sve izgubljeno, resenje da srpska porodica moze ozdraviti i izaci iz mraka u kome tumara decenijama.
Pratim vec duze vreme, sta nude strucnaci raznih profila kada se roditelji i nastavnici nadju u odsudnom trenutku, kada im za vratom duva zakonodavac i preti kaznenim merama.
Svi do jednog, lece posledice, lek ima kratko trajanje a uzrok problema dugo i predugo, na korist samo profiterima.
Duboko verujem da je znanje Prof. Novkovic, novo svetlo, koje ce zasijati iznutra. Naravno, islo bi sve lakse i brze, ako bi nase Ministarstvo prepoznalo znacaj istog. Pa da zasvetlimo i ostatku sveta i opravdamo krilaticu ” nebeskog naroda”.