Kažemo „Iskoristi tvoje jače strane da bi uspeo. “ a treba „Slobodno greši i nauči da prihvatiš neuspeh.“
Roditelji imaju tendenciju da identifikuju svoju decu po njihovim snagama i aktivnostima u kojima su prirodno dobra. Tako će reći “on je pravi matematičar” ili “pravi je umetnik”. Međutim, istraživanja Univerziteta Stenford pokazuju da roditelji na ovaj način u stvari stavljaju dete u određeni kalup i čine da ono manje želi da isproba nove stvari u kojima možda nije tako dobro.
Tako je jako mala verovatnoća da se dete koje uvek dobija kompliment da je dobar sportista upiše, na primer, na glumu. Osim toga, ovo dete čini anksioznijim u suočavanju sa novim izazovima jer veruje da, čim pogreši ili naiđe na prepreku u nečemu to znači da u tome nije dobro.
Međutim, naš mozak je predodređen za učenje novih stvari i učenje iz grešaka, a naročito dok smo mladi, to je dobra stvar. Zato, umesto da tražite jače strane svog deteta, učite ga da ono može da nauči bilo šta – samo ako pokuša. Ovakva deca su veći optimisti i entuzijaste pred izazovima, ona znaju da sve što treba da urade jeste da pokušaju ponovo da bi se popravila i uspela. Zato je manja verovatnoća da ova deca budu nezadovoljna sobom i svojim talentima.
