Kako izaći na kraj sa previše živahnom decom? Ona su nepredvidljiva u ponašanju, koje često može da bude i neprijatno. Može li se govoriti o ADHD poremećaju ili je samo reč o nemirnoj deci? Kako im pomoći da usredsrede pažnju na stvari koje su im potrebne i zbog čega je sve više ovakve dece, objašnjava magistar psihologije i psihoterapeut koji se decenijama bavi ovim problemima Nebojša Jovanović.
Insistiranje da hiperaktivnost predstavlja poremećaj u ponašanju, pa čak i bolest, sve manje ima uporište u stručnim krugovima. Naglašavajući da je njihova različitost samo u temperamentu, Nebojša Jovanović magistar psihologije i psihoterapeut koji se decenijama bavi problemima hiperaktivne dece, kaže:
„Za neko dete možemo reći da je hiperaktivno kada ga preterana aktivnost ometa u razvoju, učenju i drugim radnjama, jer nije u stanju da se na njima zadrži zbog stalne potrebe za kretanjem. S druge strane, živahno dete može „preći istu kilometražu“ kao hiperaktivno, ali ga to ne ometa u učenju, praćenju nastave i drugim aktivnostima.
Hiperaktivnost nije poremećaj, a još manje bolest, već samo različitost temperamenta. Da je takvo dete rođeno u drugačijim uslovima, recimo u indijanskom plemenu i da je lovac, ne bi imalo nikakvih problema sa sredinom. Poznati neurolog Tomas Hartman je ovakvu vrstu temperamenta nazvao „lovački um“, a on se razlikuje od „farmerskog uma“ koji ima većina.“
