Piše: Zoran Milivojević
Danas uglavnom koristimo reč disciplina da bismo označili osobu ili grupu koja se sistematično pridržava nekog reda. Malo je poznato da je ovo značenje izvedeno iz latinske reči discipulus, učenik. Izvedeno značenje je verovatno nastalo zbog toga što kada učitelj podučava grupu đaka tada u njoj mora postojati red koji omogućava usmerenost pažnje učenika na temu o kojoj uče. Dok o disciplinovanju drugih govorimo onda kada su deca u pitanju, kod odraslih ljudi se više zanimamo za to koliko je razvijena njihova sposobnost samodiscipline.
Samodisciplinu možemo shvatiti kao jednu vrstu upravljanja sobom, to jest samokontrolisanja. Ona čini jednu podvrstu emocionalne inteligencije. Koliko je važna sposobnost samodiscipline, najbolje pokazuje način života i životne sudbine onih ljudi koji je nemaju dovoljno razvijenu.
„Koliko je važna sposobnost samodiscipline, najbolje pokazuje način života i životne sudbine onih ljudi koji je nemaju dovoljno razvijenu.“
Kada je potrebno upravljanje sobom? U brojnim situacijama ljudi su u skladu sami sa sobom i doživljavaju sebe kao da su jedna celina. Ali ponekad se pojavi unutrašnji konflikt između dva „dela” osobe od kojih jedan želi jedno, a drugi drugo. To su one situacije u kojima ili osoba treba sebe da natera da uradi nešto neprijatno ili da sebe obuzda da ne uradi nešto što je prijatno.
