Već dugo se najavljuju revizije školskih programa, ali profesori i nastavnici tvrde da su promene ili neznatne ili vrlo spore. Zajednička konstatacija je da deca zaista izbegavaju da čitaju lektiru i da postoje oni koji do kraja školovanja ne pročitaju nijednu obaveznu knjigu. Ali nisu oni produkt interneta, takvih je bilo u svim generacijama. Da li bi se deca vratila knjizi kada bi lektira bila njihova i prilagođena njima?
Istraživali Zorica Marković i Branko Rosić
Svaka mladost je na proveri. Gotovo da su sve generacije bile pod lupom i zameralo im se mnogo toga, pa i da ne čitaju dovoljno. Tvrdnju da su nekada klinci više „ljubili“ lektiru danas demantuje arhetipski prizor iz učionica koji datira pre „tehnološke“ (internet) revolucije. To je onaj čuveni kadar kada se školski čas prekraćuje „lektirom“ ispod stola, legendarnim roto-romanima ili još bolje, pravim stripovima. Bekstvo s časa kroz stranice stripova ili danas, kroz tač-skrin ekran smartfona, zapravo je ista stvar – „bežanje“ sa časa.
Ipak, nisu samo najmlađi na proverama. Dešava se to kod starijih, tačnije kod onih koji odlučuju o školskim programima, pa i o lektiri. Svaki čas, pored tih napada na čitalačke navike školaraca, pojave se i njihovi „advokati“, oni koji smatraju da sve stvari treba staviti na reviziju, pa i lektiru.
Zašto deca ne čitaju i zašto moraju da počnu
Tako se svojevremeno podigla prašina kad se pojavila priča hoće li se Branko Ćopić izbaciti sa liste i da li će ga zameniti „Hari Poter“ ili Tolkinova stvorenja i zaslužuju li te knjige da budu obavezno štivo. Već dugo se najavljuju revizije školskih programa, ali profesori i nastavnici tvrde da su promene ili neznatne ili vrlo spore. Zajednička konstatacija je da deca zaista izbegavaju da čitaju lektiru i da postoje oni koji do kraja školovanja ne pročitaju nijednu obaveznu knjigu. Ali nisu oni produkt interneta, takvih je bilo u svim generacijama.
Kada je prošle godine na Sajmu knjiga najveća gužva bila ispred štanda na kojem je modna blogerka Zorannah potpisivala svoju prvu knjigu, ljudi su se pitali kako je moguće da klince više zanima „autfit“ od onoga što imaju da kažu neki mudriji pisci. To ne znači da klinci ne čitaju i Selindžera ili Tolkina, ili stripove, jer postoje istraživanja koja kažu da deca i te kako znaju šta treba da se nađe na listi „must read“.
Jedna od poslednjih velikih anketa, koja je uključivala pet srednjih škola iz Srbije, i 1.649 učenika sva četiri razreda, koju je sproveo dr Veljko Brborić, nastavnik metodike Filološkog fakulteta, pokazuje da deca preferiraju knjige koje nisu na spisku obuhvaćenih nastavnim planom i programom.
Interesantno je da su rezultati varirali u odnosu na to koju godinu su deca pohađala. Recimo, u vreme kada je ta anketa pravljena, 14 učenika prvog razreda nije pročitalo nijedno preporučeno delo lektire, dok je više od 70 odsto učenika u toku školske godine pročitalo knjige koje nisu obuhvaćene nastavnim planom, dok 29 odsto nije pročitalo nijednu knjigu. Opet, oko dve trećine anketiranih drugog razreda srednje navelo je da čita knjige izvan školske lektire, recimo „Kad su cvetale tikve“ i „Blago cara Radovana“, ali i brojne naslove koji su na spisku omiljenog vannastavnog štiva srednjoškolskih prvaka: „Harija Potera“, „Alhemičara“, „Kuma“… Ali zato je veliki broj preskočio obaveznu literaturu.
Učenik sedmog razreda OŠ „Kneginja Milica“ Tadija Čaluković spada u onu retku grupu osnovaca koji vole da čitaju, posebno knjige koje ni blizu nisu obavezna lektira. On, međutim, dodaje da nisu sve knjige inspirativne i otkriva nam da čak oni najbolji među osnovcima, takozvani vukovci, u stvari, najmanje čitaju. Tadija priznaje da je najčešća praksa prepisivanje „analize nekog dela sa interneta“ – a tih analiza zaista ima napretek – dok se odlomci iz lektira koji se obrađuju na času, kao i u svako drugo vreme prethodnih dvadeset pet do trideset generacija verovatno, prelaze brzinski, jer se veći deo vremena posvećuje gramatici.
Kakva treba da bude lektira za školu 21. veka?
On ističe da su nepotrebne i sve one „dosadne epske pesme od pamtiveka“ i otkriva da je među njegovim vršnjacima omiljeni žanr epska fantastika. Možda je najveći tinejdž hit danas „Divergenti“ od Veronike Rot, i to sva četiri dela, što bi on uvrstio u lektiru. Tu je i K. Dž. Doerti sa sva četiri dela knjige „Noćna škola“. On bi voleo da svi čitaju i roman „Hari Poter i kamen mudrosti“, koji mu je najbolji deo serijala, vrlo čitanog i danas kod dece, Selindžerov „Lovac u žitu“, zatim „Krive su zvezde“ i „U potrazi za Aljaskom“ Džona Grina, „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“ Jasminke Petrović, sve knjige Uroša Petrovića i, interesantno, zbirke pesama Matije Bećkovića „Kad budem mlađi“ i „Kad budem još mlađi“.
