Da li bi se deca vratila knjizi kada bi lektira drugačija?

Istraživanja uglavnom pokazuju da skoro trećina tinejdžera ne pročita ni jednu knjigu sa spiska obavezne literature, ali 70 odsto njih čita knjige koje nisu na tom spisku. Da li bi se deca vratila knjizi kada bi lektira bila njihova i prilagođena njima?

Na osnovu iskustva iz rada sa školarcima, profesorka Kovačević ističe da je potrebno napraviti prezentacije ili upitnike po školama koje bi promovisale dela koja nisu predviđena planom i programom, prikladna uzrastima učenika i stručnim afinitetima škola.

Nekih knjiga nema u obaveznom štivu iako su se pokazale kao vrlo uspešne i na filmskom platnu ili kroz listu bestselera u svim prethodnim generacijama, o čemu govori profesorka Dojčinović. “U lektiri za osnovnu školu trebalo bi da se nađe ‘Grof Monte Kristo’ – ne znam zašto ga nema, kada je to spoj mnogobrojnih žanrova, lepo napisan, uzbudljiv roman, i spona sa, na primer, ‘Portretom umetnika u mladosti’ Džejmsa Džojsa. Svakako i prva ili jedna od prve tri knjige serijala o Hariju Poteru; Tolkinov ‘Gospodar prstenova’ i neka od obrada grčke, nordijske i/ili naše mitologije. Najzad, obavezno mesto morao bi da ima i roman o odrastanju čija je junakinja devojčica – poput ‘Ptice’ Anđele Džonson ili romana ‘Leto kada sam naučila da letim’ Jasminke Petrović. Nastavljajući se na literaturu koja govori o devojkama, svakako bi u lektiri za srednju školu trebalo da se nađe roman ‘Nove’ Jelene Dimitrijević, modernistički ženski obrazovni roman iz 1912. (drugo izdanje je iz 2012) koji govori o problemima obrazovanja i sazrevanja, iz perspektive koja je antikolonijalna, zagovara toleranciju i suprotstavlja se tiraniji društvenih normi; zbirka lirskih ispovesti ‘Među zidovima’ Milice Janković iz 1932; pomenuti Džojsov roman o umetniku u nastajanju; sjajno napisana autobiografska knjiga Peti Smit ‘Samo deca’ koja se bavi odrastanjem i sazrevanjem dvoje umetnika, te svakako zbirka priča Džona Apdajka koja bi sadržala priče ‘Golubije perje’, ‘A&P’ i ‘Ti nikad nećeš znati, draga, koliko te volim’, jer sve one govore o odrastanju i temama koje bi trebalo da su bliske mladima u srednjoj školi.”

Kako prevariti decu da čitaju celo leto

Teofil Pančić, novinar, kolumnista i književni kritičar ističe da bi on u obavezan spisak lektire ubacio knjige iz kojih “klinci mogu da vide svet u kome žive, kao i ono što mu je neposredno prethodilo”, nabrajajući pet naslova: knjigu Miljenka Jergovića “Sarajevski marlboro”, zatim Svetislava Basaru – “Početak bune protiv dahija”, Mišela Uelbeka – “Proširenje područja borbe”, Viktora Peljevina – “Generacija P” i “Korekcije” Džonatana Frenzena. “Knjige koje sam izabrao su primer onoga što lektiri nedostaje.”

Stojiljković smatra da treba proširiti spisak pisaca, pa i literature na – naučnofantastične romane ili stripove. “Zašto ne staviti Momu Kapora ili Čarlsa Bukovskog? Možda čak i Stivena Kinga? Pod obavezno treba ubaciti stripove, za mlađi uzrast Snupija, Kalvina i Hobsa, Taličnog Toma… Za srednjoškolce Princa Valijanta, Korta Maltezea, Alana Forda, Dilana Doga, stripove Alana Mura (da klinci saznaju kako je maska “Anonimusa” u stvari iz stripa “V for Vendeta”), Nila Gejmena, Željka Paheka, Alekse Gajića, Dražena Kovačevića, Rajka Miloševića Gere, Vladimira Krstića Lacija… Za srednju školu izdvajam Tolkina – ‘Gospodar prstenova’, Huga Prata – ‘Korto Malteze’, Čarlsa Bukovskog – ‘Bludni sin’, Ticijana Sklavija – ‘Dilan Dog’, Džordža Martina – ‘Igra prestola’, Nika Hornbija – ‘Stadionska groznica’, Vladimira Pištala – ‘Tesla: portret među maskama’, Knjigu sabrane poezije Zvonka Karanovića, ‘To’ od Stivena Kinga, ‘Paranoja u Las Vegasu’ Hantera Tompsona i Reja Bredberija – ‘Nešto zlo nam se privlači’ ili ‘Maslačkovo vino’.”

“Osim što bi trebalo odustati od zloupotrebe osnovne škole za gajenje filozofije međunacionalnog huškanja i domaćinskog smirivanja budućih radnih ljudi”, Marojević dodaje da “treba i izbaciti određene naslove iz lektire za osnovnu školu, dati im zanimljiviji i poetički osavremenjeniji spisak knjiga za srednju.”

Nemoj mnogo da čitaš, nećeš se nikad udati!

“‘Koreni’ Dobrice Ćosića su odveć epska i dosadna tvorevina za srednjoškolce, osim što je poetički izvan svog vremena. Siguran sam da bi kad bi im bio predočen, gimnazijalci mnogo više voleli da čitaju zanimljivi i urbani beogradski roman ‘Došljaci’ Milutina Uskokovića, a neke knjige koje stvaraju čitaoce i koje klinci ionako vole treba uvesti u program: Izbor iz priča Čarlsa Bukovskog, Selindžerov ‘Lovac u žitu’, i tako ih ohrabriti da i dalje vrše samostalno izbore u svom životu, jer mnogi ionako, i izvan programa, čitaju dotične naslove. Možda bi trebalo odabrati i jedan roman Tomasa Bernharda, kao vaspitni u smislu uzgajanja zrelog i kritičkog odnosa prema sopstvenoj naciji oprečnog upropaštavanju dece putem lektire podsvesnom a možda i svesnom poukom da pripadaju posebnom i drugačijem narodu protiv koga su bez razloga sve vreme svi.”

Izvor: Nedeljnik, 24. mart 2016.