Na osnovu iskustva iz rada sa školarcima, profesorka Kovačević ističe da je potrebno napraviti prezentacije ili upitnike po školama koje bi promovisale dela koja nisu predviđena planom i programom, prikladna uzrastima učenika i stručnim afinitetima škola.
Nekih knjiga nema u obaveznom štivu iako su se pokazale kao vrlo uspešne i na filmskom platnu ili kroz listu bestselera u svim prethodnim generacijama, o čemu govori profesorka Dojčinović. „U lektiri za osnovnu školu trebalo bi da se nađe ‘Grof Monte Kristo’ – ne znam zašto ga nema, kada je to spoj mnogobrojnih žanrova, lepo napisan, uzbudljiv roman, i spona sa, na primer, ‘Portretom umetnika u mladosti’ Džejmsa Džojsa. Svakako i prva ili jedna od prve tri knjige serijala o Hariju Poteru; Tolkinov ‘Gospodar prstenova’ i neka od obrada grčke, nordijske i/ili naše mitologije. Najzad, obavezno mesto morao bi da ima i roman o odrastanju čija je junakinja devojčica – poput ‘Ptice’ Anđele Džonson ili romana ‘Leto kada sam naučila da letim’ Jasminke Petrović. Nastavljajući se na literaturu koja govori o devojkama, svakako bi u lektiri za srednju školu trebalo da se nađe roman ‘Nove’ Jelene Dimitrijević, modernistički ženski obrazovni roman iz 1912. (drugo izdanje je iz 2012) koji govori o problemima obrazovanja i sazrevanja, iz perspektive koja je antikolonijalna, zagovara toleranciju i suprotstavlja se tiraniji društvenih normi; zbirka lirskih ispovesti ‘Među zidovima’ Milice Janković iz 1932; pomenuti Džojsov roman o umetniku u nastajanju; sjajno napisana autobiografska knjiga Peti Smit ‘Samo deca’ koja se bavi odrastanjem i sazrevanjem dvoje umetnika, te svakako zbirka priča Džona Apdajka koja bi sadržala priče ‘Golubije perje’, ‘A&P’ i ‘Ti nikad nećeš znati, draga, koliko te volim’, jer sve one govore o odrastanju i temama koje bi trebalo da su bliske mladima u srednjoj školi.“
Kako prevariti decu da čitaju celo leto
Teofil Pančić, novinar, kolumnista i književni kritičar ističe da bi on u obavezan spisak lektire ubacio knjige iz kojih „klinci mogu da vide svet u kome žive, kao i ono što mu je neposredno prethodilo“, nabrajajući pet naslova: knjigu Miljenka Jergovića „Sarajevski marlboro“, zatim Svetislava Basaru – „Početak bune protiv dahija“, Mišela Uelbeka – „Proširenje područja borbe“, Viktora Peljevina – „Generacija P“ i „Korekcije“ Džonatana Frenzena. „Knjige koje sam izabrao su primer onoga što lektiri nedostaje.“
Stojiljković smatra da treba proširiti spisak pisaca, pa i literature na – naučnofantastične romane ili stripove. „Zašto ne staviti Momu Kapora ili Čarlsa Bukovskog? Možda čak i Stivena Kinga? Pod obavezno treba ubaciti stripove, za mlađi uzrast Snupija, Kalvina i Hobsa, Taličnog Toma… Za srednjoškolce Princa Valijanta, Korta Maltezea, Alana Forda, Dilana Doga, stripove Alana Mura (da klinci saznaju kako je maska „Anonimusa“ u stvari iz stripa „V for Vendeta“), Nila Gejmena, Željka Paheka, Alekse Gajića, Dražena Kovačevića, Rajka Miloševića Gere, Vladimira Krstića Lacija… Za srednju školu izdvajam Tolkina – ‘Gospodar prstenova’, Huga Prata – ‘Korto Malteze’, Čarlsa Bukovskog – ‘Bludni sin’, Ticijana Sklavija – ‘Dilan Dog’, Džordža Martina – ‘Igra prestola’, Nika Hornbija – ‘Stadionska groznica’, Vladimira Pištala – ‘Tesla: portret među maskama’, Knjigu sabrane poezije Zvonka Karanovića, ‘To’ od Stivena Kinga, ‘Paranoja u Las Vegasu’ Hantera Tompsona i Reja Bredberija – ‘Nešto zlo nam se privlači’ ili ‘Maslačkovo vino’.“
„Osim što bi trebalo odustati od zloupotrebe osnovne škole za gajenje filozofije međunacionalnog huškanja i domaćinskog smirivanja budućih radnih ljudi“, Marojević dodaje da „treba i izbaciti određene naslove iz lektire za osnovnu školu, dati im zanimljiviji i poetički osavremenjeniji spisak knjiga za srednju.“
Nemoj mnogo da čitaš, nećeš se nikad udati!
„‘Koreni’ Dobrice Ćosića su odveć epska i dosadna tvorevina za srednjoškolce, osim što je poetički izvan svog vremena. Siguran sam da bi kad bi im bio predočen, gimnazijalci mnogo više voleli da čitaju zanimljivi i urbani beogradski roman ‘Došljaci’ Milutina Uskokovića, a neke knjige koje stvaraju čitaoce i koje klinci ionako vole treba uvesti u program: Izbor iz priča Čarlsa Bukovskog, Selindžerov ‘Lovac u žitu’, i tako ih ohrabriti da i dalje vrše samostalno izbore u svom životu, jer mnogi ionako, i izvan programa, čitaju dotične naslove. Možda bi trebalo odabrati i jedan roman Tomasa Bernharda, kao vaspitni u smislu uzgajanja zrelog i kritičkog odnosa prema sopstvenoj naciji oprečnog upropaštavanju dece putem lektire podsvesnom a možda i svesnom poukom da pripadaju posebnom i drugačijem narodu protiv koga su bez razloga sve vreme svi.“
Izvor: Nedeljnik, 24. mart 2016.
