Autor: Allan Ajifo
Ukoliko radite u prosveti, jasno je da će vas zanimati teme kojima se bave naučnici koji istražuju mozak ili one vezane za psihologiju, iz prostog razloga što memorija, motivacija, znatiželja, inteligencija ili odlučnost itekako imaju veze sa obrazovanjem. Međutim, ove discipline su kompleksne, nijansirane i postoji more nepoznanica, posebno ukoliko pokušavamo da razumemo šta je to što pomaže ili odmaže pri učenju. Gardijen donosi tekst o četiri ‘neuromita‘ prisutna u učionicama, ali i u domovima, nastala na osnovu pogrešnih interpretacija naučnih objašnjenja. Ukorenjeni su jer nam je jednostavno da ih razumemo, u skladu su sa onim što viđamo svaki dan, često se o njima priča i jednostavno ih je primeniti, ali zaista, postoji vrlo malo dokaza da oni imaju pozitivan efekat u procesu učenja, kaže Lia Comisar, menadžer zdravstvene organizacije Wellcome Trust. Štetni su jer nam oduzimaju vreme i novac. Često se ponavljaju, čak i u okviru treninga i obrazovanja nastavnog kadra i zato je bitno da ih razotkrijemo:
Najbolje tehnike učenja za postizanje većeg znanja
Ne postoje različiti stilovi učenja
Mit da neki đak bolje uči ukoliko mu se gradivo predstavi vizuelno, auditivno ili kinestetski nije tačan. Mi verujemo da je svaki od naših đaka poseban – ima drugačiju ličnost, iskustvo, genetiku i, posledično, verujemo da će imati i bolji uspeh ukoliko predajemo na način za koji mislimo da baš njemu odgovara. Na Tviteru postoji kampanja #VAKOFF u svrhu razotkrivanja ovog mita, a čak se nudi nagrada od 5000 dolara za osobu koja dokaže kako teorija o različitim stilovima učenja pomaže đacima da postignu bolji uspeh u školi. Nova istraživanja će nam možda pomoći da prestanemo da verujemo u ovaj mit, a za sada postoje indikacije da podučavanje novih informacija u kojem đaci koriste više čula za rezultat ima bolje ishode učenja.
