Kada ovako nešto kažu autori koji su svojim tezama pokušavali da promiene roditeljstvo iz starog u novo, moderno, onda zaista možemo da ustvrditmo da tu nešto zaista ne štima.
Jer, priznajemo, jesmo rastrzani – želimo da svoju decu vaspitamo na liberalniji način, a pritom se stalno čudimo što naša deca nisu kao što smo bili mi. Nisu poslušna, razmažena su i najgore od svega – ne znaju da cene ništa – ni starije, ni roditelje, ni igračke, ni svet oko sebe. Šta se to tako strašno dogodilo tokom protekle dve decenije?
O ovoj je temi progovorila britanska autorka knjige „Budi smiren roditelj“ Ema Džener koja je tokom dvadeset godina dadiljanja dece na dva različita kontinenta došla do zaključaka da sve što se trudimo da uradimo s našom , po svemu sudeći nije dobro. Jer zaista, postoje problemi s kojima roditelji više ne znaju da se nose.
Mnogo je razloga za ovu tezu, a ovo su neki od najočiglednijih. I da – i mi se pridružujemo strepnji da nešto mora pod hitno da se promeni jer iako smo i sami donosili mnogobrojne trendove u roditeljstvu i načinu ophođenja s decom, neki od članaka bili su čisto informativne prirode, bez načina da se bilo kakav trend primeni baš na svako dete i obitelj. Najzad, sve što se tiče dece toliko je individualno da jednostavno ne može biti univerzalno, ali ovih nekoliko najvećih strepnji, bojimo se, mogle bi se uočiti u svakom modernom domu.
Zato pročitajte dobro, a ako ste jedan od onih roditelja koji se s ovim problemima ne susreće – znajte da radite dobar posao i samo tako nastavite! Možda ste upravo vi pronašli najbolji model roditeljstva kojim ukrštate stare dobre vrednosti s modernim generacijama dece.
Niko nema pravo da vaspitava vaše dete osim vas samih
Verujemo da ste se mnogo puta od kada imate dete našli u situaciji da neko drugi pokušava nešto da kaže vašem detetu koje je uradilo nešto što nije u redu i pritom ste se verojatno silno iznervirali jer niko, baš niko nema pravo ništa da kaže vašem detetu. Nije li tako? A sećate li se da je nekada bilo sasvim normalno da na nas, dok smo bili deca, zagrme i susedi i žene su samoposluzi i učitelji – doslovno svi koji bi se našli u blizini nealjalog deteta imali su, i uzimali su sebi za pravo da kažu detetu sleduje. I to ne samo da je bilo normalno, bilo je to ispravno jer smo mi tako bili vaspitavani gdegod smo bili.
Današnji roditelji smatraju kako samo oni imaju pravo nešto da kažu svom detetu, a pritom ne primjećuju kako upravo njihovo dete nije savršeno i što je još gore – kako to dete zapravo ne sluša ni svoje roditelje, ali dobro znaju da niko, baš niko sa strane nema pravo ništa da im kaže. Jer su ih na to roditelji mnogo puta upozorili.
