„Učenje i školovanje nisu isto“ i današnja deca rade više stvari a manje nauče. Postoje roditelji i nastavnici koji se slažu da je veliki pritisak na deci i da moraju previše da uče umesto da se samo igraju, razdvajajući takvim razmišljanjem ove dve stvari, ali se Hristakis sa tim ne slaže.
Igranje i učenje nisu dve različite stvari
Ono što Hristakis posebno naglašava je da igranje i učenje idu zajedno i naziva ga „učiti igrajući se“. Nauka je pokazala da istraživačko, kreativno, maštovito i iskustveno učenje daje bolje radne i spoznajne rezultate. Na primer, pravljenje platforme od kocki razvija matematičko mišljenje, inženjerstvo i merenje stvari. Dete koje sedi i samo piše azbuku na papiru ne razvija svoje umne i motoričke sposobnosti koje bi razvijalo kroz igru.
Roditelji, već od malih nogu, detetu mogu da stvore prijatnu atmosferu u kući koja neće razdvajati igru od učenja jer će spajanjem ova dva postići željene rezultate.
Promenite igračke
Mnogo igračaka dostupnih deci danas su “gadžeti“ ili igračke koje imaju samo jednu upotrebu. Međutim, ako detetu date nešto kreativnije, na primer kocke, one će podstaći njegovo kognitivno razmišljanje. Na primer, ako detetu date igračku telefon ono zna da je njena jedina funkcija da bude telefon. Ako detetu date kocke od kojih može da napravi bezbroj različitih stvari od kojih jednu stavi na uvo, ono simbolički pokazuje vezu između kocke i prave stvari.
Da bismo podstakli ovu igru bez kraja, treba da pomognemo našem detetu da bude maštovitije kad se igra sa običnim igračkama. Umesto da mu damo gadžete mogli bismo da ga pitamo da napravimo auto od stvari koje nađemo u kuhinji.
