Narušeni režim ishrane i sna snižava uspešnost dece u školi i vodi ka rastu depresivnih raspoloženja, zavisnosti od hrane i gojaznosti, saopštili su naučnici Uralskog univerziteta „Boris Jeljcin“. Rezultati su objavljeni u časopisu „Nutrients“.
Gojaznost među decom predstavlja ozbiljan medicinski i društveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u poslednjih 40 godina broj tinejdžera koji pate od preterane težine porastao je deset puta. Obično se istraživanja o uzrocima gojaznosti zasnivaju na iskustvima odraslih, zaposlenih ljudi, ali i kada su deca u pitanju takođe postoje određene specifičnosti.
Ruski naučnici istražili su cirkadijalni ritam više od 12.000 učenika od 12 do 18 godina.
Analizirane su veze između cirkadijalnog ritma (biološki ritam u organizmu čoveka, koji reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje dnevno noćne i brojne druge funkcije), ishrane i uspešnosti učenika.
„Deset odsto ispitanika imalo je preveliku masu tela, a 6,4 nedovoljnu. Kod 2,2 odsto učenika registrovani su znaci visceralne gojaznosti, kod 20,2 odsto bila je prisutna umerena ili izražena depresija, a kod 5,3 zavisnost od hrane“, rekla je docent katedre kliničke psihologije i psihofiziologije na Uralskom univerzitetu Olga Dorogina.
Ona je konstatovala da kod tinejdžera pored rasta i razvoja organizma značajno se povećava i opterećenost školskim obavezama, tako da ako dete nedovoljno spava ili se nepravilno hrani to može dovesti do pogoršanja njegovog emocionalnog stanja i manje uspešnosti.
Rezultati istraživanja su pokazali da tinejdžeri sa nižim ocenama i depresijom češće pate od zavisnosti od hrane – usled unutrašnjih preživljavanja oni ili preskaču doručak ili kasno večeraju.
Takođe, smatraju naučnici, postoji velika verovatnoća da gojaznost poprimi hroničan karakter.
Sada se u naučnoj zajednici vode rasprave o mogućnosti ograničavanja hrane kao sredstva sprečavanja gojaznosti. Podaci Uralskog univerziteta pokazuju, međutim, da gladovanje može imati negativne posledice po psiho-emocionalno stanje i kognitivne funkcije dece.
Prema mišljenju ruskih naučnika, učenje u popodnevnoj smeni takođe je faktor rizika pojave gojaznosti. Prebacivanje faze sna na kasnije vreme ima negativan uticaj na dijetu, odnosno promenu vreme glavnog obroka.
Ako je dete kasno leglo da spava ujutru mu se neće doručkovati a kada se, pred ručak, pojavi glad, velika je verovatnoća da će pojesti nešto na brzinu ali štetno – hranu sa velikim brojem kalorija, visokim postotkom masti i šećera.
Nakon sprovedenog istraživanja naučnici su preporučili reorganizaciju obrazovnog procesa i uzimanje u obzir osobenosti ishrane raznih uzrasta. U idealnom slučaju odustalo bi se od nastave u popodnevnoj smeni.
Izvor: Sputnik
