Pored priča, anegdota i poučnih zaključaka do kojih je došao usavršavajući se, ali i slušajući ljude oko sebe, dr Vladimir Đurić često piše i o svojim pacijentima. Upravo je još jedna takva priča ova koju prenosimo, a koja nosi moćnu i zanimljivu pouku:
„Pisao sam već o tome kako uvek na poslednjoj seansi pitam pacijente šta im je najviše pomoglo. I kako to nikad ne bude nešto stručno već obično bude nešto smešno i sasvim neočekivano…
Tako beše i maločas…
Kad mi je stigla slika od moje pacijentkinje nasmešene od uveta do uveta ispod Ajfelove kule sa porukom:
‘Hvala što ste me naučili da se Junak isto boji ali stigne kako zna i ume tamo gde mu je važno i da ako ću već da budem prepadnuta mnogo je bolje da to budem u Parizu nego u Borči’ 🙂
O kakav lep radni dan…
O kakva lepa profesija…
Hvala svim našim pacijentima koji svojom ogromnom hrabrošću i trudom čine da se mi osećamo dobrim u svom poslu.Veće satisfakcije od toga nema.
Živeli Diskretni Heroji…
I samo napred…
Čuo sam da je Njujork prosto čaroban u proleće… 🙂“
Izvor: Facebook/Dr Vladimir Đurić
