Škola se obično završava u periodu od 12:00 – 14:00 h. zavisno od uzrasta. Kako roditelji mnoge dece rade do 17:00 h. škole deci mlađeg uzrasta daju mogućnost da ostanu u školi, a škole su zbog ovog problema, napravile za decu staijeg uzrasta i mnoga velika igrališta u blizini škole, koja su bezbedna od motornog saobraćaja i tu se oni rado druže.
Dobro je znati da ni finska deca nisu uvek anđeli, ali je bitan pristup kako se rešavaju problemi. Čim se kod deteta uoči pad zainteresovanosti ili kontinuirani pad u uspehu, odmah se kontaktiraju roditelji da se vidi uzrok tome, ili recimo, ako se uoči da je neko na putu ka porocima, škola odmah alarmira najbolje ustanove koje se bave tim problemom.
Ono što je najbitnije u Finskoj je upravo činjenica da je radna etika uvek bila na najvišem nivou i da su Finci, kako u prošlosti, tako i danas, ubeđeni da samo kontinuirani rad i učenje mogu donet blagodeti, kako na ličnom planu, tako i na planu razvitka društva, dok je u Srbiji često mišljenje da uspeh u životu zavisi od veze i kom političkom klanu pripadaš. Dok god bude postojao takav stav, nikakve nam reforme školstva neće pomoći. Učenje jednostavno nikada ne sme da izgubi vrednost.
Niko ne može da bira kakav će se roditi, ali svako može da izabere kakav će čovek postati.
„Ono što je najbitnije u Finskoj je upravo činjenica da je radna etika uvek bila na najvišem nivou i da su Finci, kako u prošlosti, tako i danas, ubeđeni da samo kontinuirani rad i učenje mogu donet blagodeti, kako na ličnom planu, tako i na planu razvitka društva.“
Ja vsam za ruski sistem obrazovanja a kad čujem reč DEMOKRATIJA, muka mi je od nje.
Preporučujem toplo da pročitate knjigu „Lekcije iz Finske“, preveli hrvati, Školska knjiga, a u Prosvetnom pregledu izašlo nekoliko članaka.
u Finskoj je zabranjeno fizicko kaznjavanje dece preko 25 godina! Kazite i to!!
Kako zanimljivo, toliko bogati, tako uređene učionice, jaki pedagoški standardni (10-ak učenika u odjeljenju, da ne govorim o pastelnim bojama zidova, i sofama da učenici prilegnu), svi mogući prateći sadržaji (u nas nemaju ni sportski centri, dakle namijenjeni za tu namjenu), vrlo obrazovan kadar, vrlo „visoko“ obrazovan kadar, teško upisati fakultet (kao medicinu) A PLATE TOM KADRU I KOD NJIH ISPOD PROSJEČNE PLATE. Daklem, jedino tu štede i ne daju. Hm, treba doduše spomenuti da, eto, uživaju ugled.
Odmah se sjetim jedne epizode američke serije Hitna pomoć, kada se jedan od doktora u avionu, u odjeljku I klase upoznaje sa komšijom, pa ga s podozrenjem pita kada čuje da je nastavnik: „A otkud vi u ovoj klasi?“
Potpuno ispravan sistem koji pokazuje visi nivo kolektivne svesti i inteligencije. Medjutim, ekonomska situacija koja nije zabrinuta egzistencijalnim problemima tako nesto i dozvoljava. Ako pogledate iznos prosecne plate u EU, videcete da je Finska medju prvim zemljama. Besmisleno je i pomisljati na ovakav sistem u Srbiji, te mislim da je neadekvatno sto se poredi sistem obrazovanja sa Srbijom. Za sve postoji redosled i sistem drustvenih, ekonomskih, obrazovnih fondacija, itd.
Ja se odmah selim u Finsku!
Za negovanje postupaka sticanja znanja i duhovnosti, pre svega potrebno je iskreno opredeljenje zajednice. Srbija ima svoje pravce i težnje o kojim treba kontinuirano da se vodi diskusija i analiza. Obim i efekti tih javnih i permanentnih analiza i diskusija su, nadam se, jasni i vidni. Poređenja sa drugačijim rezultatima, npr kao u Finskoj, su korisni i navode na razmišljanje svih onih koji nisu zaboravili taj proces. Međutim, zadivljujuče je stanje vitalnosti našeg naroda, posebno pojedonaca, koji i u takvim našim uslovima postižu zavidne svetske rezultate u nauci, umetnosti, kulturi, sportu… Takva žilavost pojedinaca je vera u opstanak i napredak, bez obzira što imamo višedecenijski neuređen sistem!