Finski model obrazovanja
Obrazovanje u Finskoj fascinira sve stručnjake sveta, jer đaci ove zemlje već godinama postižu vrhunske rezultate u PISA testiranju, a neretko su i prvi u svetu. U Finskoj je obrazovanje besplatno za sve, na svim nivoima obrazovanja, imaju bespalatne obroke, socijalno i zdravstveno osiguranje, a đaci tokom osnovnog školovanja dobijaju i besplatne udžbenike. Školama je najstrožije zabranjeno da prikupljaju bilo kakav novac od roditelja. U petom razredu škola plaća čak i kampovanja, izlete, pozorišta…Osnovna škola traje 9 godina ( 6 + 3 ), a srednja škola 3 godine, mada oni koji žele mogu srednju školu da završe i za dve godine, a đaci koji imaju problema sa učenjem ili svakodnevne treninge mogu da idu po „sporijem programu“ četiri godine.
Pročitajte i: Prvi školski dan u Finskoj: Umesto firmirane, za đaka – polovna garderoba
M
noge države su jednostavno htele da prekopiraju finski sistem, ali, ne možete dobiti finski sistem tako što ćete preslikati programe i knjige. Tamo je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore. Svi oni, da bi uopšte radili sa decom, moraju imati najmanje univerzitetsko obrazovanje. Zato je u Finskoj najteže upisati medicinu i Učiteljski fakultet. Plate prosvetnih radnika su im nešto niže od državnog proseka, ali tu je kao nagrada, poštovanje koje to zanimanje nosi. Budući nastavnici tokom studiranja moraju imati praksu i u školama za odrasle, da rade u multikulturalnim sredinama, da se dobro služe savremenom tehnologijom, kao i da prođu trening za rad sa decom sa specijalnim potrebama. Kako nije dobar nastavnik samo onaj ko odlično poznaje svoj predmet, dobar nastavnik mora da obavlja istraživanja i da piše naučne radove, kako bi olakšao i poboljšao metode u radu sa decom. Deca sa posebnim potrebama idu u iste škole sa ostalom decom, ali samo jedno dete sa specijalnim potrebama može biti u razredu. Oni imaju i dodatnog učitelja-asistenta, koji im pomaže pri učenju, jer im je bitno da svi, osim obrazovanja, steknu i socijalnu inteligenciju.
„Mnoge države su jednostavno htele da prekopiraju finski sistem, ali, ne možete dobiti finski sistem tako što ćete preslikati programe i knjige. Tamo je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore.“
Nastavnici se doživljavaju kao prijatelji, pa im se obraćaju po imenu, a formalnije ophođenje se odnosi samo na direktora i dosta starije predavače. Nastavnici vole da ih đaci pitaju, da razgovaraju, da iznose svoje stavove i da te stavove brane. Nadareni đaci, ukoliko brže reše zadatak, pomažu ostalima ako je nastavnik zauzet. Nastavnici tu nadarenu decu ne forsiraju, stave im do znanja da su donekle posebna, ali ne toliko da bi time obeshrabrivali druge.
Na svakih sedam nedelja svi đaci pišu šta je bilo dobro, šta smatraju da nije, šta bi trebalo da se poboljša u nastavnom programu, što je neka vrsta samoocenjivanja školskog sistema. Jedna od stvari kojima se Finci najviše ponose kada je reč o njihovim školama je što su škole jednake za sve, što deca sa entuzijazmom stiču nova znanja, što nisu opterećena izradama domaćih zadataka, već to vreme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju, jer je prmena praktičnih znanja veoma cenjena. Kursevi su u matičnim školama, pa tako recimo nastavnik biologije, koji je često i doktor nauka, drži kurs iz botanike itd. Od šestog razreda do kraja srednje škole, deca imaju neke obavezne predmete, ali većinu predmeta biraju sami i prave svoj raspored, odnosno, svi važni predmeti se moraju pohađati, ali sami određujete da li želite niži ili viši nivo, u zavisnosti od interesovanja. Jedan od obaveznih predmeta je „Finska „, gde uče o vrednostima, ljudima, ekonomiji Finske, društvu, partijama itd. Imaju razne projekte, recimo časove roka, popa itd.
Ja vsam za ruski sistem obrazovanja a kad čujem reč DEMOKRATIJA, muka mi je od nje.
Preporučujem toplo da pročitate knjigu „Lekcije iz Finske“, preveli hrvati, Školska knjiga, a u Prosvetnom pregledu izašlo nekoliko članaka.
u Finskoj je zabranjeno fizicko kaznjavanje dece preko 25 godina! Kazite i to!!
Kako zanimljivo, toliko bogati, tako uređene učionice, jaki pedagoški standardni (10-ak učenika u odjeljenju, da ne govorim o pastelnim bojama zidova, i sofama da učenici prilegnu), svi mogući prateći sadržaji (u nas nemaju ni sportski centri, dakle namijenjeni za tu namjenu), vrlo obrazovan kadar, vrlo „visoko“ obrazovan kadar, teško upisati fakultet (kao medicinu) A PLATE TOM KADRU I KOD NJIH ISPOD PROSJEČNE PLATE. Daklem, jedino tu štede i ne daju. Hm, treba doduše spomenuti da, eto, uživaju ugled.
Odmah se sjetim jedne epizode američke serije Hitna pomoć, kada se jedan od doktora u avionu, u odjeljku I klase upoznaje sa komšijom, pa ga s podozrenjem pita kada čuje da je nastavnik: „A otkud vi u ovoj klasi?“
Potpuno ispravan sistem koji pokazuje visi nivo kolektivne svesti i inteligencije. Medjutim, ekonomska situacija koja nije zabrinuta egzistencijalnim problemima tako nesto i dozvoljava. Ako pogledate iznos prosecne plate u EU, videcete da je Finska medju prvim zemljama. Besmisleno je i pomisljati na ovakav sistem u Srbiji, te mislim da je neadekvatno sto se poredi sistem obrazovanja sa Srbijom. Za sve postoji redosled i sistem drustvenih, ekonomskih, obrazovnih fondacija, itd.
Ja se odmah selim u Finsku!
Za negovanje postupaka sticanja znanja i duhovnosti, pre svega potrebno je iskreno opredeljenje zajednice. Srbija ima svoje pravce i težnje o kojim treba kontinuirano da se vodi diskusija i analiza. Obim i efekti tih javnih i permanentnih analiza i diskusija su, nadam se, jasni i vidni. Poređenja sa drugačijim rezultatima, npr kao u Finskoj, su korisni i navode na razmišljanje svih onih koji nisu zaboravili taj proces. Međutim, zadivljujuče je stanje vitalnosti našeg naroda, posebno pojedonaca, koji i u takvim našim uslovima postižu zavidne svetske rezultate u nauci, umetnosti, kulturi, sportu… Takva žilavost pojedinaca je vera u opstanak i napredak, bez obzira što imamo višedecenijski neuređen sistem!