„Jedna od stvari kojima se Finci najviše ponose kada je reč o njihovim školama je što su škole jednake za sve, što deca sa entuzijazmom stiču nova znanja, što nisu opterećena izradama domaćih zadataka, već to vreme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju, jer je primena praktičnih znanja veoma cenjena.“
Velika matura se polaže na kraju srednje škole i to iz četiri predmeta: finski, matematika, engleski i švedski (koji je obavezan jezik jer je u Finskoj jedan od dva službena jezika). Jedan ispit mora biti sa znanjem na naprednom nivou.
Radi se na tome da svi imaju laptope na nastavi, kao i pametne table. Država zaista ulaže mnogo u obrazovanje, ali im se to vraća na najlepši način. Jedna su od najrazvijenijih zemalja sveta i nema odliva mozgova. Svi stručnjaci su tu da pomognu zemlji koja je na najlepši način ulagala u njih.
Pročitajte i: Finska priprema veliku reformu školstva: Učenici će učiti ono što im treba u stvarnom životu
Naravno, nisu ni u Finskoj pošteđeni nekih sitnijih problema. Jedan od problema je nedovoljno aktivno učenje stranih jezika, jer Finci odlično govore engleski, svi moraju znati i švedski uz finski, pa su za sve ostale vanškolske jezike totalno nezainteresovani. Kao i svuda, i u ovoj zemlji postoje problematična i hiperaktivna deca, pa se od takve dece prave zasebna odeljenja kako ne bi ometali one koji su željni znanja, a sa njima rade posebno edukovani stručnjaci koji su u stanju da sa njima izađu na kraj.
U skladu sa državnom politikom Finske, školovanje na finskim univerzitetima je besplatno za domaće studente i državljane Evropske unije. Ipak istraživanja su veoma skupa, pa u pomoć priskaču mnoge kompanije, kao što je Nokia, pa svaka od kompanija izdvaja oko 15000 evra u te svrhe. Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje uloži oko 1500 evra.
„Nastavni kadar je ono suštinsko, od njih država traži najviše obrazovanje, ali im je zato data široka autonomija. Pre je model obrazovanja bio više centralizovan, zatim su nadležnosti pripale lokalnoj zajednici, da bi na kraju nastavnik odlučivao o svemu. Čak i kada je reč o finansijama.“
Nastavni kadar je ono suštinsko, od njih država traži najviše obrazovanje, ali im je zato data široka autonomija. Pre je model obrazovanja bio više centralizovan, zatim su nadležnosti pripale lokalnoj zajednici, da bi na kraju nastavnik odlučivao o svemu. Čak i kada je reč o finansijama. Reforma obrazovanja je u Finskoj počela sedamdesetih godina, posle dosta proučavanja, ali su promene išle korak po korak Nisu želeli radikalne skokove i rezove, kako bi se izbegao stres. Tako se to radi, kada se vodi računa o svakom detalju, pogotovu kada je u pitanju obrazovanje, esencija svakog društva.
Tarja Mitrovic je prosvetni radnik i autor bloga Moja Finska Moja Finska.
Izvor: Moja Finska
Pročitajte i: Ponešto o bibliotekama u Finskoj
Ja vsam za ruski sistem obrazovanja a kad čujem reč DEMOKRATIJA, muka mi je od nje.
Preporučujem toplo da pročitate knjigu „Lekcije iz Finske“, preveli hrvati, Školska knjiga, a u Prosvetnom pregledu izašlo nekoliko članaka.
u Finskoj je zabranjeno fizicko kaznjavanje dece preko 25 godina! Kazite i to!!
Kako zanimljivo, toliko bogati, tako uređene učionice, jaki pedagoški standardni (10-ak učenika u odjeljenju, da ne govorim o pastelnim bojama zidova, i sofama da učenici prilegnu), svi mogući prateći sadržaji (u nas nemaju ni sportski centri, dakle namijenjeni za tu namjenu), vrlo obrazovan kadar, vrlo „visoko“ obrazovan kadar, teško upisati fakultet (kao medicinu) A PLATE TOM KADRU I KOD NJIH ISPOD PROSJEČNE PLATE. Daklem, jedino tu štede i ne daju. Hm, treba doduše spomenuti da, eto, uživaju ugled.
Odmah se sjetim jedne epizode američke serije Hitna pomoć, kada se jedan od doktora u avionu, u odjeljku I klase upoznaje sa komšijom, pa ga s podozrenjem pita kada čuje da je nastavnik: „A otkud vi u ovoj klasi?“
Potpuno ispravan sistem koji pokazuje visi nivo kolektivne svesti i inteligencije. Medjutim, ekonomska situacija koja nije zabrinuta egzistencijalnim problemima tako nesto i dozvoljava. Ako pogledate iznos prosecne plate u EU, videcete da je Finska medju prvim zemljama. Besmisleno je i pomisljati na ovakav sistem u Srbiji, te mislim da je neadekvatno sto se poredi sistem obrazovanja sa Srbijom. Za sve postoji redosled i sistem drustvenih, ekonomskih, obrazovnih fondacija, itd.
Ja se odmah selim u Finsku!
Za negovanje postupaka sticanja znanja i duhovnosti, pre svega potrebno je iskreno opredeljenje zajednice. Srbija ima svoje pravce i težnje o kojim treba kontinuirano da se vodi diskusija i analiza. Obim i efekti tih javnih i permanentnih analiza i diskusija su, nadam se, jasni i vidni. Poređenja sa drugačijim rezultatima, npr kao u Finskoj, su korisni i navode na razmišljanje svih onih koji nisu zaboravili taj proces. Međutim, zadivljujuče je stanje vitalnosti našeg naroda, posebno pojedonaca, koji i u takvim našim uslovima postižu zavidne svetske rezultate u nauci, umetnosti, kulturi, sportu… Takva žilavost pojedinaca je vera u opstanak i napredak, bez obzira što imamo višedecenijski neuređen sistem!