Ako si između ovih godina ovaj tekst je za tebe.
Lep je dan. Baš smo srećni. Obavili smo sve što treba, a ne treba puno – vikend je. Supruga ide sa drugaricom da se vidi. Oblači crnu haljinicu, kosa je sređena, na nogama crne čizme, na sve to dolazi crna torbica. Otmeno. Lepo uklopljeno. Lepa je. Zahvalan sam. Dobro sam se oženio.
Ostajemo nas troje. Krećemo na kej. Vodimo i garavog dugobradog mahača repom.
„Idem da se obučem“ reče Natalija i nestade.
Tigrasti šorčić, hulahopke sa rogovima od irvasa – one novogodišnje što se nose samo za najluđu noć, preko njih crevene čarape sa medom. Na gornjem delu je majca bez rukava preko tankog džempera. Na majci ponosno stoji ružičasti panter, iza njega Ajfelov toranj…
Za napolje nam treba i jakna. Uzima ljubičastu tanku jaknicu i na noge nazuva roze cipelice poput pepeljuginih samo jarko roze.
Osmeh od uha do uha.
„Mogu ovako?“
Bacih pogled na maleni pokretni cirkus. Vašar u Mionici. Karneval boja u Riu. Onda spazih osmeh. Ponosna je što je sve sama ukopila. Birala je po osećaju, nije koristila ono što joj okruženje kaže, da jeste čula bi sa strane:
„To ne ide.“
„Ne uklapa se.“
„To je samo za novu godinu.“
„Vidi na šta ličiš. Gde ćeš tako napolje…“
„Svi će ti se smejati“
Ipak, ona je izabrala da prati osećaj. Birala je iznutra. Nije dozvolila da spolja određuje šta će obući.
„Naravno da možeš. Prelepa si.“
Malo iznenađena, gledala me je par sekundi. Da li se šalim, da li je zezam…sve je to promislila i videla da sam iskren. I bio sam. Video sam samo njen osmeh. Stvarno je prelepa. Presrećna.
Izlazimo. Prelazimo ulicu. Na pešačkom prelazu tri vremešna gospodina. Skoro da su prestali da čitaju Politikin zabavnik (na naslovnoj je pisalo „čitaju nas od 7 do 77“).
Jedan od njih je posebno sijao. Iako malo pogrbljen, hodao je hitro i smejao se iz duše. Sve čovek može da folira, da fejkuje, da odglumi…ali jedno nema šanse. Pustite nekada ljude kroz ovaj filter:
Iskren osmeh je nemoguće oglumeti.
Pogledam kako je obučen. Bela košulja, prsluk vunen, lanene plave pantalone, cipele braon – salonke. Preko košulje gornji deo Diadora trenerke, ljubičasta, narandžasta, bela, sve to na teget podlozi.
Iako ne bi prošli u uži izbor za najbolji stajling, Nata i Deka imaju nešto što ostali nemaju. Iskren osmeh. Srećni su.
Razmišljam da li je moguće da je do garderobe? Možda se i ti to pitaš?
Jeste. Mada je odgovor malo komplikovaniji. Garderoba je samo posledica. Uzrok je slobodan izbor.
Gledam prelepe devojke, žene u poslovnim kompletima sive boje sa strogim facama. Nekako na tu garderobu ne ide osmeh. Ne slaže se. Ne uklapa se. Na to ide nadrk.
Nadrk nikome ništa dobro nije doneo.
Ne dozvolite da vam okruženje nameće šta vi morate. Počnite od garderobe. Predlažem da uklapate odozgore. Od osmeha. Pa na dole. Videćete da se lakše uklapa. Bez otpora.
Bićete jedinstveni i unikatni pošto danas retko ko uklapa na ovaj drevni samo vama i meni poznat način.
Dozvolite to svojoj deci. Ne kalupite ih. To će im raditi škola, ulica, pa korporacije sve dok ih jednog dana ne ubede da je to noramalno, sve dok ne postanu propovednici sivog kompleta bez osmeha.
Radost je jedini lek i putokaz.
Brod ne tone zbog ogromne vode koja je oko njega.
Tone zbog vode koja je u njemu.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – radosni remorker 🙂
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
