Bajka utorkom: Život je drvena olovka

Imam utisak da je moja baba Natalija bila srećnija sa zajednicom od 10 članova, bez wc-a, bez mašina za sudove i veš, bez robota usisivača….

Složićeš se da živimo u najboljem dobu od postanka čoveka. Mada, verovatno možeš da mi nabrojiš barem 10 stvari zbog kojih oćeš “da odlepiš” 🙂

Nikad nije bilo lakše. Možemo za jedan dan da kupimo namirnice za mesec dana. Čak i da ne izađemo iz kuće. Toplo nam je. Dovoljno smo sigurni. Imamo deset puta više nego najbogatiji čovek pre 100 godina.

Da li smo najsrećnija i najradosnija generacija?

Ni približno.

Imam utisak da je moja baba Natalija bila srećnija sa zajednicom od 10 članova, bez wc-a, bez mašina za sudove i veš, bez robota usisivača…. Nepismena i nasmejana 🙏

Moja ćerka je po njoj dobila ime. Natalija.

Voleo sam tu pitkost u njenom postojanju. Blagost i mudrost. Parirala je Dekartu koji davno reče: Mislim, dakle postojim. Ona je postojala i imala izbor da misli. Divno je imati takvu baku kao mali, a onda imati i jednu malu curicu – skoro identičnu, koja će jednog dana nekome biti baka.

Natalija – druga svoga imena je brza i nije blaga. Fali joj 80-ak godina da se zgusne 🙂 Osmeh je isti. Jasnoća misli joj je sve oštrija. Juče smo pre spavanja pričali o verama, muči je i buni ko su cigani a ko romi, što ih različito zovu drugari u prvom razredu, kako to da ima više bogova, ko je Isus, a ko Alah… ostale nismo stigli ni da obradimo…. iz njenog pogleda pročitah:

“Koje ste vi odrasli budale.”

Bez reči sam shvatio da nam mozak više ne pomaže. Da je izgubio smisao negde posle prvog razreda osnovne škole. Umesto da se radujemo i radoznalo sakupljamo šta nam život da. Mozak nam služi da se delimo, da se borimo ko je u pravu, da se svađamo sa nepoznatim ljudima na internetu oko tema koje nam nikada neće zatrebati u ovom životu.

Osetim to kao poraz. Globalni. Ja sam deo tog univerzuma.
Imam jedan filter od skoro. Podeliću ga, možda nekom pomogne. Kada me “okine” neka tema zapitam se: Da li mogu to da rešim?

Obično je odgovor Ne.

Onda se pitam: Šta je to što mogu da uradim?

Obično mogu da stvorim uslove takve da je promena moguća, ne moram promenu uraditi ja, moje je samo da uradim bar jedan korak, bar jedan mejl pošaljem, bar nešto…

Kao kamen koji baciš u okean. Talasi krenu i niko ih ne zaustavi. Jedan po jedan krug. Sve do velikog cunamija.

Da negiramo Dekarta načisto, ti pre svega postojiš, imaš priliku, slobodu i izbor da misliš i uradiš šta god želiš.

Postojim, dakle imam izbor i slobodu da mislim.

Ne bori se ko je u pravu. Možeš da budeš u pravu, ili da budeš srećan. Zafrknut izbor, složićeš se. Jedini način da uzmeš i jare i pare je da se zajedno sa nekim boriš za pravu stvar.

Zamisli svoj život kao olovku, svakog dana je sve kraći. Potrudi se da nešto lepo nacrtaš dok ga ima.

Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš možeš i mnogo više.

Johny – pitko-postojeći 🙂

Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom

Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: