Dok deca ovakvih roditelja cvetaju, sami roditelji trpe posledice svoje osetljivosti na osećanja svojih potomaka.
Deca saosećajnih roditelja imaju dokazane prednosti: manje su depresivna, manje agresivna i sama pokazuju više empatije. I sami roditelji tvrde sa imaju više samopouzdanja onda kada razumeju dečija osećanja.
Međutim, izgleda da saosećajnost ima i svoju cenu. Naučnici sa univerziteta Nortvestern utvrdili su, da dok deca ovakvih roditelja cvetaju, sami roditelji trpe posledice svoje osetljivosti na osećanja svojih potomaka. Njihove ćelije pokazuju znake hronične upale niskog intenziteta. Svaki put kada dete doživi neku patnju, roditeljski imunitet strada.
Psihologija deteta: kako nervoza roditelja utiče na mališane
Naučnici su proučavali 247 parova roditelja i njihovu decu adolescente. Beležili su koliko roditelji razumeju osećanja dece i na koji način na njih reaguju. Istovremeno su uzimali uzorke krvi. Psiha saosećajnih roditelja i njihove dece bila je u dobrom stanju, ali kada su u pitanju markeri inflamacije, deca su imala niske nivoe a roditelji povišene.
Ova studija nadovezuje se na prethodnu, u kojoj su naučnici sa Nortvesterna ispitivali 143 para roditelja i njihove dece, tražeći vezu između empatije roditelja i depresije kod dece. Nakon godinu dana, naučnici su od roditelja uzeli uzorke krvi i testirali uticaj bakterija na imunološki odgovor.
Kako su se simptomi depresije kod dece povećavali, tako su i upalni markeri kod roditelja rasli. I ranija istraživanja utvrdila su da oni koji brinu o hroničnim bolesnicima pate i sami od hronične inflamacije i povišenog lučenja hormona stresa.
Saosećajnost nas tera da potisnemo sopstvena osećanja i usredsredimo se na tuđa, što izaziva stres i upalne procese. Empatični roditelji spremniji su i da žrtvuju svoje zdravlje za decu, odričući se sna, vežbe i drugih aktivnosti koje ublažavaju stres.
Roditeljima stručnjaci stalno poručuju da treba da imaju više sluha za osećanja svoje dece, jer deci to mnogo koristi. Ali, zbog visoke cene po zdravlje koju roditelji plaćaju, trebalo bi isticati i važnost njihove brige o sopstvenom zdravlju, kaže Erika M. Mancak, autorka obe studije.
“Naspavanost, redovno vežbanje i opuštanje su u tesnoj vezi sa imunitetom, i nije sebično odvajati vreme za ove aktivnosti. Zapravo, nužno je zarad očuvanja mentalnog i fizikog zdravlja,” savetuje ona.
Prevela: Jovana Papan
Izvor: Quartz
Smirenost i kako je steći: Briga nije nešto „pozitivno“!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to
"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...
Nema komentara.