4. Kada priča o svom detetu svi bi joj uglavnom rekli kako smara više. Pa nije jedina majka na svetu, da se ne lažemo. Ako mama priča kako joj je teško, kazu šta kukas, pa to su najlepši dani. Ne razumeju da ona ne kuka što ima bebu, to joj je nesto najvrednije i najlepše u zivotu. I ti si takva, kažes? Kukas, jer nemaš nikakav filter, nikakav odmor, zato što si se ti tako organizovala, dobro ili loše, neću da sudim, ti valjda znaš. Zato što si ti tako odlučila. Ako ti smeta, menjaj pravila. Ako ti ne smeta, prestani više. Sve shvatam, teško je mamama po prvi put, da se naviknu da neke stvari neće biti kao nekada. Ali zato, gomila stvari hoće. A neke će biti još i bolje. Nosi tu tvoju „žal za mladost“, seti se sa nostalgijom nekih stvari, ali na umu uvek imaj to maleno lice koje se ozari kada te ugleda. Nema od toga nista lepše.
5. Dete mora nekada plakati. Hoces da mu očistiš nosic, vrišti, treska se… Proći ce ga za tri sekunde. Neće da se obuče. Pa pusti ga neka bude malo golišav. Onda ga obuci, kakve suze, kakve priče. Lagano, bez panike, bez vike. To sto dete zaplače na sekundu, ne znači automatski da si loša majka. Ti si divna majka, koja brine o svom detetu najbolje što zna. To neka ti uvek bude na umu.
6. Dete mora ponekad i da padne. Da razdere kožu na kolenu. Dobije malu čvorugu. Ne paniči. Ne brini. Pao, pao. Bitno je da mu ništa strašnije nije. Ili što reče neko – Pao, pao, nećemo sad tri dana o tome. Dobiće nekad temperaturu. Povratiće. Biće bolestan možda na svaka tri dana. Mislićeš da svemu tome nema kraja. Pitaćeš se šta nije u redu. Pitaće te šta nije u redu. I babe i dede, i prijatelji. Brinućes. Molićeš se. Shvatićeš da mesec dana nisi iz kuće mrdnula. Možda i više. Misli tada na svoje dete. Tebi je teško, kako je njemu? Imaj razumevanja za izlive nervoze, kmeženja… Imaj razumevanja. Uvek.
7. Ti sama, ili zajedno sa mužem, oblikuješ svoje dete. Vi ste oni prvi uzori, koje vidi, gleda, oponaša. Ako ti vičes, i dete ce početi. Ako se ti smeješ, i dete ce se smejati. Razmisli o svemu što radis, misli o onome sto kažeš. Ti mali ljudi zaslužuju najbolje. Učimo ih lepim, korisnim stvarima, učimo ih životu, ponašanju… Ne znamo kakvi će biti kada porastu. Ali moramo da znamo da smo dali sve od sebe da ih usmerimo na neki pravi put.
