Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Oni prave kućice za zečeve, hrane ptice, bube i veverice, pletu venčiće od poljskog cveća i korpice od vrbovog pruća. Oni skupljaju kamenčiće, lišće...
Otac nije neko ko svoju decu treba da stavlja u kalup i proizvodi savršena ljudska bića po svom ukusu... on treba da brine da su živa, zdrava i voljena, i da porastu u ljude kakvi po svojoj prirodi već jesu.
Savet roditeljima je da ograniče gledanje u ekran, na primer ukoliko dete gleda pola sata TV program, mora da ima najmanje sat vremena kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, igralište…), a ako gleda sat vremena TV onda mora da ima dva sata kompenzatorne igre.
Evropski parlament (EP) odobrio je neobavezujuću rezoluciju kojom se poziva da minimalna starost za pristup društvenim mrežama i veštačkoj inteligenciji (AI) bude 16 godina kako bi se osiguralo da onlajn sadržaj bude prilagođen uzrastu.
Minja Bogavac, spisateljica, dramaturškinja, pozorišna rediteljka, aktivistkinja i radnica u kulturi u jednoj anegdoti opisala kako može da izgleda pozitivan uticaj svakog pojedinca, pogotovo ako radi svoj posao iz srca...
