Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Slatkiši su pojedeni, pokloni su otvoreni, čarape su ispražnjene i poput drugih optimističnih ljudi koji veruju u boljitak, sada sam usred još jednog prazničnog...
Ovako to izgleda kad najveći umovi savetuju svoju decu i to pismima jer zbog predanog rada nisu u mogućnosti da sa njima provode vreme. Ovo je slučaj Ajnštajna...
Božidar Mandić, osnivač Porodice bistrih potoka govori o svojoj filozofiji življenja, svojim unucima, iskušenjima savremene potrošačke civilizacije, ubrzanju života, i potrazi za smislom:
Ljudi koji za novac našim porodicama nasmejano preporučuju tihu i strašnu propast u najgorem obliku i LJUDI koji su spremni da rizikuju sve zbog svojih principa nisu i ne mogu biti slični.
Amiši u Indijani koji su zbog vere ostali u 19. veku po načinu življenja, ne mogu biti manje alergični. Umesto toga, tokom dramatične industrijske revolucije, svi ostali su možda postali suviše alergični.
U toku letnjeg raspusta, Dečje odeljenje Gradske biblioteke u Novom Sadu za svoje članove organizuje kreativne radionice za decu uzrasta 4, 5, 6 i 7 godina.
