Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Danas, hvala Bogu, nije sramota da muškarac pokaže da ima osećanja, da bude nežan a ne samo da mrači, vaspitava i usmerava. Očinstvo ih definitivno menja.
Jesu li naša deca srećna jedino onda kada im kupimo svaku igračku, svaku tehnološku spravu, ispunimo svaku želju? Zar su zadovoljnija i sigurnija kada ima dajemo stvari nego kad im dajemo sebe?
Neiskorišćeni potencijali ljudskog uma i snaga detinjstva, udruženi sa posvećenim i edukovanim roditeljima i vaspitačima – otvaraju vrata ka kreativnijem učenju, bržem saznavanju i...
Jedina misao koja mi se vrzmala po glavi sve vreme bila je - da li sam vas išta naučila? Da li ću, ako vas ostavim, ostaviti spremne za ovaj ružni, prljavi, zli svet?
Tehnološka dostignuća, ma koliko koristi donela, vezala su decu i mlade za ekrane, udaljila ih od igara i aktivnosti na otvorenom. Gojaznost izaziva niz bolesti poput dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti, ali i pedijatri širom sveta upozoravaju da prekomerna upotreba pametnih telefona i računara kod dece onemogućava razvoj mišića prstiju i motorike, a najmlađi ne znaju i ne mogu ni da drže olovku u ruci.
