Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Inteligencija se razvija najviše u najranijim uzrastima, i raste sve do perioda adolescencije 16-18god, kada se njen dalji napredak usporava ili počinje da stagnira.
Roditelji se do kraja života preispituju. Često imaju osećaj nesigurnosti. Dezorjentisani su mnoštvom saveta, kritikama, primerima neke bolje dece i nekih uspešnijih roditelja. Nekada misle da o svojoj deci ne znaju ništa, da sve rade pogrešno.
Dramske radionice na temu empatije služe za razvijanje razumevanja i saosećanja prema drugima kroz igru uloga, improvizaciju i analize emocija i likova. Osim toga, one mogu podstaći timski rad, poboljšati komunikacijske veštine, toleranciju i razumevanje među učesnicima.
Sa dolaskom zime sve više pitanja roditelja o odlasku sa decom na planinu. Evo nekoliko odgovora na vaša pitanja i preproruka za zdravo i bezbedno zimovanje.
Od svih uticaja koje vaše dete ima (vršnjaci, učitelji, internet) šta mislite od koga najviše zavisi njegova inteligencija? Od vas. Srećom, razvijamo je kroz igru.
Predstavnici četiri reprezentativna sindikata obrazovanja najavili su za 16. septembar obustavu rada i proteste po svim gradovima i školskim upravama u Srbiji.
