“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Ovo su predlozi za svakog roditelja koji je spreman da svoju ulogu posmatra kritički i da postane svestan svoje sposobnosti da iznese pozitivne promene.
Smatraju je “guruom” za vaspitanje dece, pomagala je čak i poznatim damama da izađu na kraj sa svojim mališanima i pomogla generacijama svojim priručnikom “The Baby Book”
Iako se na fakultetima uči kako su i darovita deca - deca s posebnim potrebama, to u svakodnevnom životu niko ne šljivi. A roditeljima je teško, optužuju ih kako preteruju, stoga oni više i ne spominju što njihova deca mogu.
Ako želite da imate pravi, blizak i poverljiv odnos sa svojom decom, nemojte čekati da napune petnaest godina - kupajte ih, povijajte, hranite na flašicu i kašikom, ustajte noću i idite u šetnju preko dana, uvek budite tu - ne bukvalno, već dušom i mislima.
Ako dete nije preraslo pantalone ni cipele za godinu dana, trenutak je da se javite lekaru. Brzina rasta manja od 4,5 cm godišnje je zabrinjavajuća, kao i ako su roditelji visoki a dete nisko, dodaje.
Poslednjih decenija, naučna istraživanja su konzumiranje svinjske masti, odnosno nezasićenih masnoća, najčešće povezivala sa srčanim oboljenjima. Novija, međutim, sugerišu da su nezasićene masti, zapravo, dobre za zdravlje.
