Roditelji imaju najveći uticaj na dečji govor kada zadovoljno i spontano razgovaraju s decom i interesuju se za njihove teme. Ne vežbajmo govor s decom. Jednostavno, razgovarajmo s njima.
Mnogi smatraju da su prezaposlene majke, uticaj televizije i kompjuterske igrice osnovni krivci za to što veliki broj dece predškolskog uzrasta ima određene smetnje u govoru. Da bi se sprečila katastrofa, roditelji smatraju da je potrebno voditi decu kod logopeda i pomoći im da ranije uvežbavaju govor. Da li je to zaista neophodno?
Usvajanje govora je prirodan proces, kao i trčanje. Deca ne moraju da treniraju ovu veštinu, već lako sama uče da govore. Ako dete raste u zdravoj sredini, neće imati nikakvih poteškoća u usvajanju maternjeg jezika. Kako to postići i kakvu ulogu odrasli imaju u ovom procesu? Gizela Scagun, u “Velikoj knjizi o roditeljstvu” (Laguna, 2013.), daje pregled najvažnijih faza kroz koje prolazi razvoj govora.
Rano usvajanje govora
Bebe od rođenja reaguju na glasove, i izuzetno su osetljive na razlike između različitih glasova u jeziku. Oko šestog meseca, usvajaju karakteristične strukture maternjeg jezika, učeći da glasove kombinuju u reči. Uočavaju i naglašavanja i govorne pauze, primećujući reči koje se najviše ponavljaju.
Usvajanje rečnika
Prve reči deca izgovaraju najčešće oko prvog rođendana, neka ranije, neka kasnije. Uvećanje rečnika se dešava između sedamnaestog i dvadeset četvrtog meseca života, nekad i kasnije. Prvo se usvajaju imenice i kraće reči, kasnije glagoli i pridevi.
Na uvećanje rečnika deteta utiče i to koliko osobe bliske detetu imaju siromašan ili bogat fond reči. Čitanje slikovnica u kojima se ponavljaju nepoznate reči izuzetno je važno za proširenje rečnika. Za to nije potrebno nikakvo posebno znanje, već osećajnost i spremnost da se radosno posvetimo dečjim interesovanjima i pitanjima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
DETE I EKRANI – načela i preporuke za zdravu upotrebu bez štetnih posledica
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov Francuska akademija nauka je tokom 2010. bila...
Nema komentara.