Ukoliko roditelji popuštaju detetu, ono će uvek reagovati izlivima besa kako bi nametnulo svoju volju. Ukoliko se roditelji drže svog stava, dete će se sve ređe inatiti.
Prve četiri godine života čine četvrtinu ukupnog perioda detinjstva. U tih nekoliko godina deca pređu polovinu puta svog ukupnog razvoja. Odojčad i mlađa deca razvijaju se munjevitom brzinom. Na ovaj svet dolaze kao mala, bepomoćna bića, ne mogu da se kreću, jedva komuniciraju i nemaju uticaja na svoje okruženje. Kada napune pet godina, deca ovladavaju veštinama fine i grube motorike i usvajaju svakodnevni govor. Mogu neometano da komuniciraju sa svojim sagovornicima i već raspolažu odgovarajućim kauzalnim znanjima o svetu, vremenu i prostoru.
Razvoj deteta obeležen je određenim jednakostima i razlikama u odnosu na njegove vršnjake. Naime, razvojni proces svakog deteta protiče na isti način: različiti razvojni stadijumi kod svakog deteta ukazuju na isti redosled. Kada je reč o usvajanju sposobnosti govora, svako dete najpre usvaja glasove i prve reči, nakon čega je sposobno da izgovara proste rečenice i usvaja gramatička pravila u građenju reči i rečenica. U periodu između četvrte i pete godine većina dece je sposobna da se pravilno izražava.
“Ne postoje oblici ponašanja za koje možemo da tvrdimo da će kod svakog deteta nastupiti u istom uzrastu, niti možemo da tvrdimo da će se oni ispoljiti na isti način.”
Nasuprot tome, postoje razlike u razvoju dece kada je reč o određenim načinima ponašanja i periodu u kome počinje određeni razvojni stadijum. Poznato nam je da se svako novorođenče razlikuje po težini i dužini. Neke bebe jedva imaju tri kilograma kada se rode, a neke dostignu težinu veću od četiri kilograma. Odojčad se takođe razlikuju po svojoj mimici, plaču, i pokretima ruku i nogu. Tokom razvojnog procesa razlike između dece sve su izraženije. Krajem prve godine života određeni broj dece dostiže težinu od osam kilograma, a neka od njih čak trinaest kilograma. Neka deca čine svoje prve koraka s deset meseci starosti, dok većini to uspeva u dvanaestom ili šesnaestom mesecu. Postoje i ona deca koja prohodaju u osamnaestom mesecu. Određeni broj dece izgovori svoju prvu reč krajem prve godine, mada se u većini slučajeva to dogodi između petnaestog i dvadeset i četvrtog meseca. Ipak, postoje i deca koja progovore tek polovinom treće godine. Ne postoje oblici ponašanja za koje možemo da tvrdimo da će kod svakog deteta nastupiti u istom uzrastu, niti možemo da tvrdimo da će se oni ispoljiti na isti način.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.