Ukoliko roditelji popuštaju detetu, ono će uvek reagovati izlivima besa kako bi nametnulo svoju volju. Ukoliko se roditelji drže svog stava, dete će se sve ređe inatiti.
Prve četiri godine života čine četvrtinu ukupnog perioda detinjstva. U tih nekoliko godina deca pređu polovinu puta svog ukupnog razvoja. Odojčad i mlađa deca razvijaju se munjevitom brzinom. Na ovaj svet dolaze kao mala, bepomoćna bića, ne mogu da se kreću, jedva komuniciraju i nemaju uticaja na svoje okruženje. Kada napune pet godina, deca ovladavaju veštinama fine i grube motorike i usvajaju svakodnevni govor. Mogu neometano da komuniciraju sa svojim sagovornicima i već raspolažu odgovarajućim kauzalnim znanjima o svetu, vremenu i prostoru.
Razvoj deteta obeležen je određenim jednakostima i razlikama u odnosu na njegove vršnjake. Naime, razvojni proces svakog deteta protiče na isti način: različiti razvojni stadijumi kod svakog deteta ukazuju na isti redosled. Kada je reč o usvajanju sposobnosti govora, svako dete najpre usvaja glasove i prve reči, nakon čega je sposobno da izgovara proste rečenice i usvaja gramatička pravila u građenju reči i rečenica. U periodu između četvrte i pete godine većina dece je sposobna da se pravilno izražava.
“Ne postoje oblici ponašanja za koje možemo da tvrdimo da će kod svakog deteta nastupiti u istom uzrastu, niti možemo da tvrdimo da će se oni ispoljiti na isti način.”
Nasuprot tome, postoje razlike u razvoju dece kada je reč o određenim načinima ponašanja i periodu u kome počinje određeni razvojni stadijum. Poznato nam je da se svako novorođenče razlikuje po težini i dužini. Neke bebe jedva imaju tri kilograma kada se rode, a neke dostignu težinu veću od četiri kilograma. Odojčad se takođe razlikuju po svojoj mimici, plaču, i pokretima ruku i nogu. Tokom razvojnog procesa razlike između dece sve su izraženije. Krajem prve godine života određeni broj dece dostiže težinu od osam kilograma, a neka od njih čak trinaest kilograma. Neka deca čine svoje prve koraka s deset meseci starosti, dok većini to uspeva u dvanaestom ili šesnaestom mesecu. Postoje i ona deca koja prohodaju u osamnaestom mesecu. Određeni broj dece izgovori svoju prvu reč krajem prve godine, mada se u većini slučajeva to dogodi između petnaestog i dvadeset i četvrtog meseca. Ipak, postoje i deca koja progovore tek polovinom treće godine. Ne postoje oblici ponašanja za koje možemo da tvrdimo da će kod svakog deteta nastupiti u istom uzrastu, niti možemo da tvrdimo da će se oni ispoljiti na isti način.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ranko Rajović: Usadite deci svest da ne mogu biti kriva zbog postupaka odraslih
Da li je ćutanje zlato? Zašto deca najčešće nemaju adekvatan mehanizam odbrane? Jedna specifična funkcija mozga kod dece i adolescenata ih čini ranjivim posebno u komunikaciji sa odraslim osobama. Davno...
Kako da zaštitimo decu od seksualnog nasilja?
Često zaboravljamo da iza nečije titule, pozicije, statusa – stoji ipak samo čovek. A kakvi ljudi mogu biti? Šaroliki! Neki od ljudi su i seksualni predatori i ima ih u...
Psiholog Nevena Lovrinčević: Batalite IQ deteta već ga pošaljite napolje da se igra
Roditeljstvo je misija. Put prepun dilema, nesigurnosti, prepreka, uspona i padova, a sve s jednim ciljem – da odgajite dobre,...
Zašto roditelji koji svu pažnju usmeravaju na decu, podižu anksiozne i depresivne jedinke
Premalo pažnje nikako nije dobro. Previše pažnje ponekad može biti još gore. Poznajem ne mali broj roditelja koji izgovaraju rečenice tipa: „Živim za svoju decu. Moja deca su mi jedino...
Nema komentara.