“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Autoritarno vaspitanje preokrenulo se sedamdesetih godina u antiautoritarno. Rezultati nisu bili baš ubedljivi, a ni odrasli ni deca nisu imali koristi od tog koncepta.
Kada uklanjate jedan način izražavanja - detetovo impulsivno ili neposlušno ponašanje - uvek mu pružajte drugi način na koji može da izrazi svoju zabrinutost.
Kod dece se ličnost i formiranje osećanja lične vrednosti još grade i uvrede od najbližih toksično deluju na njihov razvoj, a kada otac ili majka to često rade, reč je o psihičkom zlostavljanju deteta
Škole prelaze na ONLAJN, ali ne svi đaci! Evo koja opcija je na stolu, šta će biti sa vrtićima, šta sa osnovcima, a šta sa srednjoškolcima i studentima
