“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Ljudska sudbina, kako je pokazala nova studija, direktno zavisi od prve tri godine života. Inteligencija, znanja, snalaženje u životu i prostoru, ali i takve "trivijalnosti" kao što je visina zarade, pa i blagostanje društva, čak i lična sreća, zavise od čvrstine veze između pravilne nege i odgoja u ranom uzrastu i načina na koji je detetov razvoj stimulisan od rođenja do treće godine
Svaki roditelj smatra da je u njegovo vreme bilo bolje, pa tako pokušava da pravila i navike iz svog odrastanja prenosi na decu. Osim toga, mnogi roditelji žele da njihova deca budu uspešnija od njih, pa su tako i očekivanja prevelika.
Deca se odgajaju kao božanstva što onemogućava njihovu pripremu za realan svet. Roditelji ih štite od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke jer deca postaju teška za komunikaciju.
Roditelji s vremenom prestaju da budu partneri, prestaju da budu prijatelji i ljubavnici, jedino na šta se koncentrišu je da budu roditelji i to, prema mišljenju Jespera Jula mora da se promeni.
Ono što roditelji ponekad tumače kao nezahvalnost, razmaženost, bezobrazluk, zapravo je često samo neizgovorena reč koja u grlu stoji, a dete ne ume da je prepozna i kaže.
Ono što kao društvo i kao roditelji danas gubimo iz vida, piše za Hafington Post Džef Bogl, autor bloga Out With The Kids je da bez muke, nema napretka, da bez neuspeha ne može biti ni uspeha, te da se ne možemo naučiti saosećanju ukoliko se i sami nismo našli u neprijatnim situacijama.
