Celijakija, hronična autoimuna bolest leči se bezglutenskom ishranom, a da se otkrije holandskom pedijatru pomogle su „gladne godine” tokom Drugog svetskog rata
Autor: Aleksandra Mijalković
Otkako je jedan od najuspešnijih srpskih sportista Novak Đoković obznanio da je izbacio gluten iz ishrane, mnogi zagovornici zdravog načina života odlučili su da postupe isto.
Oznaka „bez glutena” u radnjama, restoranima i u kuvarima postala je magnet za „osvešćene” kupce, a dr Daglasu Adleru, sa Univerziteta Solt Lejk Siti (SAD), to je bio povod da u časopisu „Otkrića” objasni značaj ovog proteina, sadržanog u namirnicama, pre svega u hlebu i testeninama, koje ljudi širom sveta bezbedno i svakodnevno jedu već hiljadama godina.
Iako su proteini važan i značajan deo ljudske ishrane, za neke su oni zaista opasni. Put do ovog zapanjujućeg otkrića bio je dug i vijugav, a počeo je u vreme Drugog svetskog rata.
Neuhranjeni u izobilju hrane
Holandija je u zimu 1944–1945. bila pod opsadom, nacisti su onemogućili građanima snabdevanje hranom i ogrevom, i u sadejstvu gladi i hladnoće narod je počeo da poboljeva i umire. O tome je pisala Ana van Aragon u knjizi „Gladna zima: Holandija u ratu, sećanja preživelih”. Bakalnice su bile prazne, a javne kuhinje su nudile samo tanku, vodnjikavu supicu. Ljudi su putovali stotinama kilometara, često peške, do seoskih oblasti u kojima se još moglo naći nešto za jelo.
Upravo usred tog užasa, lekari su došli do otkrića celijakije, hronične autoimune bolesti koja pogađa tanko crevo, glavni organ u telu zadužen za apsorpciju hranljivih sastojaka iz namirnica. Ljudi sa ovom bolešću ne mogu da vare gluten iz pšenice, ječma, raži i ostalih žitarica. Ukoliko se ova vrsta intolerancije ne leči, može da dovede do ozbiljnog poremećaja u sistemu za varenje – do čestih proliva, neuhranjenosti i, konačno, smrti. Drugim rečima, osoba sa celijakijom može da umre od gladi iako je okružena obiljem hrane! Njihova reakcija na gluten onemogućava da se iskoriste neophodne hranljive materije iz namirnica.
Još je grčki lekar Areteus iz Kapadokije zapazio simptome ove bolesti u prvom veku, posmatrajući pacijente kroz čiji je organizam hrana samo „protrčala” a da uopšte nije bila svarena. On je bolest nazvao „količna dijatezija”, prema grčkoj reči „koalija” koja označava stomak. Stotinama godina je ova dijagnoza značila smrtnu osudu, jer niko nije znao njen uzrok, pa dakle ni kako da je leči.
Doduše, neki lekari su primetili da se stanje određenih bolesnika popravilo kada su prešli na drugačiji način ishrane. Taj „eksperiment” se zasnivao mahom na pirinču, bananama i školjkama, koje, međutim, niko nije bio u stanju da jede na duži rok.
Tek je „gladna zima” u Holandiji donela razrešenje.
„Okidač” za poremećaj varenja
Holandski pedijatar Vilem-Karel Dicke se dugo, tridesetih godina prošlog veka, bavio tegobama pacijenata koji su govorili da im se zdravstveno stanje pogoršavalo svaki put kad su jeli hleb ili keks. On je mislio da se sigurno tim proizvodima nešto dodaje, što izaziva bolest. A onda, u zimu 1944–1945, Dicke se iz prve ruke uverio šta se dešava sa obolelima od celijakije kad iz njihove ishrane nestanu žitarice, odnosno hleb.
Oko četiri miliona Holanđana moralo je nekako da preživi sa 500 do 1.000 kalorija dnevno, opstajući na povrću, jajima, mleku i ponekom komadu suvog mesa, i 20.000 do 30.000 njih je tad umrlo od neuhranjenosti. Ali, začudo, deca sa celijakijom ne samo da su preživela, nego su neka čak počela da dobijaju na težini!
Neposredno po završetku rata, kad su saveznici u maju 1945. snabdeli izgladnele Holanđane žitom i omogućili im da opet jedu hleb, Dicke je zapazio naglo pogoršanje kod svojih malih pacijenata… i to ga je podstaklo da poveže simptome celijakije sa načinom ishrane. U narednih nekoliko godina je na njima isprobavao razne vrste dijeta bez žitarica i došao do zaključka da u tom slučaju simptomi nestaju.
Naučnici su nastavili istraživanja u tom pravcu i otkrili da je gluten, protein koga ima u pšenici, raži i ječmu, „okidač” za poremećaj varenja, odnosno celijakiju. Dalji napredak medicine doveo je do savremenih bezglutenskih dijeta kao glavnog tretmana u lečenju ove bolesti.
– Način ishrane iz kojeg je gluten izbačen omogućava najvećem broju pacijenata s celijakijom da se oporave i vode normalan život – naglašava dr Kerol Semrad, specijalista za celijakiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Čikagu.
Dijeta i za „normalne”
I nakon 70 godina od Dickeovog otkrića, bezglutenska dijeta koju je osmislio predstavlja kamen temeljac u lečenju celijakije. Neka pitanja su, međutim, i dalje ostala otvorena. Naime, iako je ova vrsta ishrane izuzetno efikasna, činjenica je da se gluten nalazi u većini namirnica koje su tipične za zapadnjačku kuhinju, kao što su hleb, testenine, pice, kolači, prerađevine… Teško ih je sve otkriti. Problem je, takođe, što u proizvodnji hrane bez glutena ipak može da se pojavi izvesna količina ovog proteina, makar neznatna, kao ostatak od proizvodnje „normalne” hrane.
Otuda istraživanja novih, još pouzdanijih tretmana celijakije, kao što je, na primer, oralno uzimanje enzima koji pomaže organizmu da svari gluten, ili vakcina kojom se podstiče tolerancija na gluten. Tako bi i ljudi sa celijakijom bili u stanju da jedu isto što i svi drugi, veruje dr Semrad.
Celijakija je odavno prestala da bude smrtna osuda za obolele, i postala primer uspešne medicinske prakse. Od Drugog svetskog rata do danas saznali smo mnogo o ovoj bolesti, zahvaljujući decenijama naučnih istraživanja. Pa ipak, najviše dugujemo holandskom pedijatru koji je, u najstrašnijim vremenima, pod veoma teškim okolnostima, sačuvao moć zapažanja i oštroumnost, i svoje lekarsko iskustvo iskoristio da pomogne svojim malim pacijentima ali i budućim generacijama.
Bolje bez glutena
Sve više ljudi se, iako nemaju celijakiju opredeljuju za namirnice bez glutena. Zašto? Iako normalno vare ovaj protein, tvrde da se, uz uravnotežen režim ishrane, ipak osećaju bolje bez njega. Možda imaju „necelijakijsku glutensku osetljivost”, i stručnjaci sad ispituju da li je zaista reč o zdravstvenim smetnjama prouzrokovanim glutenom, ili je u pitanju nešto drugo.
Izvor: Politika
Zdrava deca ne smeju da izbegavaju gluten
Hrana bez glutena često sadrži više masnoća, šećera i soli, a manje vitamina B, gvožđa i folne kiseline.
Dobar dan, ja sam gluten free mama
Prvi put kad sam se suočila sa alergijskom reakcijom mog deteta, je bio dan kada sam ušla u helikopter, krenula da upravljam, a da pojma nisam znala kako.
