Nema pritiska na dete i čuvene rečenica „bar probaj!“ ili insistiranja na velikom broju zalogaja. Dezert nije uslovljen time da li je i koliko dete jelo. Sater promoviše porodičnu večeru, tako da odrasli jedu sa decom, da deca vide da njihovi roditelji uživaju u zdravom obroku i različitosti hrane.
Ovo je savršeno upalilo – sva napetost iščilila je iz naših obroka kao vazduh iz bušnog balona. Ja napravim jelo i stavim ga pred njih, i oni mogu da jedu šta hoće bez mojih komentara.
Moj sin uskoro puni pet godina, ali i dalje više voli meso i hleb nego voće i povrće, i samo zato što smo prestali sa pritiscima i nagovaranjima, on je dobrovoljno probao više zelenih stvari nego što bi smo očekivali. On voli stvari koje ja ne bih očekivala: sočivo paprikaš, smeđi pirinač, supu od tikvica i bosiljka, boraniju i pržen brokoli.
Isto tako, ne voli stvari koje bih očekivala da će voleti, recimo lazanje (pitam vas, ko ne voli lazanje?). I da, ponekad je za večeru brza hrana – pileća krilca ili pica, jer su to njegovi favoriti. Ponekad je kineska hrana, moja omiljena, jer Sater napominje da je dobro za decu da znaju da svako, i deca i roditelji, dobijaju svoju omiljenu hranu s vremena na vreme.
Dezert nije povezan sa količinom hrane, mada mi retko jedemo dezert, jer deca imaju svoje poslastice u popodnevnim satima. Ako imamo dezert, po uputstvu Satera puštamo ga da jede i dezert i obrok, i verujte mi, to funkcioniše bolje nego što biste očekivali.On uglavnom pojede dezert, ali i dobar deo obroka.
Dakle, koje su to četiri magične reči?
