Iako im to omogućava da budu uspešniji i bogatiji od obzirnih, oni koji su usmereni samo na sopstvene interese i ne brinu o osećanjima i mišljenju drugih najčešće na kraju ostanu usamljeni i izolovani
Foto: Pixabay
Autor: Zoran Milivojević
Kada kažemo da je neko obziran, podrazumevamo njegov odnos prema drugim ljudima. Reč „obzirnost” izvedena je od glagola „obazirati se” koji doslovno znači „gledati oko sebe”, a u prenesenom značenju označava nečiju svesnost da su oko njega drugi, svest o njihovim osećanjima, interesima, potrebama i vrednostima koje zastupaju. Biti obziran istovremeno znači biti pažljiv prema drugima, slično kao u reči „obazriv”. Najkraće rečeno obzirna osoba uvažava ljude oko sebe. Upravo zbog toga se obzirnost kao nečija osobina smatra poželjnom društvenom vrednošću. Obzirni ljudi po pravilu imaju dobre odnose s drugima i mali broj konflikata i svađa.
Postoje dva razloga zbog kojih obzirni izbegavaju konflikte s drugima: prvi je to što ne žele da budu predmet tuđe agresivnosti, a drugi je to što žele da ljudi o njima misle pozitivno, žele da budu prihvaćeni i da se dopadnu.
Ukoliko obzirnost kao crtu nečijeg karaktera treba da uvrstimo u neku od pet glavnih dimenzija ličnosti, onda ona spada u „saradljivost” (ostale su savesnost, ekstraverzija, traženje novina i neurotičnost). Brojna istraživanja ovih pet dimenzija ličnosti su dokazala da osobe s visokim indeksom saradljivosti imaju veoma dobre odnose s drugim ljudima. Oni vole ljude, saosećaju s njima, imaju visoku empatiju, velikodušni su, pomažu drugima, a od drugih očekuju da im uzvrate na isti način. To su osobe s visokom emocionalnom inteligencijom.
Suprotnost obzirnosti je bezobzirnost – atribut koji dobijaju oni ljudi koji misle samo na sebe, koji pokazuju da im nisu važni ni drugi ljudi niti kako se ti drugi ljudi osećaju zbog njihovih postupaka. Iz njihove egocentričnosti proizlazi ravnodušnost prema drugima. Druge ljude shvataju ili kao sredstvo koje im pomaže da dođu do svog cilja ili kao konkurente koje treba pobediti i prevazići.
U sistemu društvenog vrednovanja obzirnost se shvata kao nešto što je pozitivno, vredno, i poželjno, dok se bezobzirnost shvata kao negativna, nepoželjna i štetna osobina. Prema tome, trebalo bi da obzirni ljudi dobro prolaze u životu, a da bezobzirni ljudi lošije prolaze.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Savet američkog psihologa: Ovo je deset preduslova za vaspitano dete
1. Budite stopostotno dosledni u svom ponašanju Dete mora da zna da ste ozbiljni! 2. Uvek ispunite ono što ste rekli da ćete uraditi Nikad, nikad ne odstupajte. Nemojte biti...
Kako ojačati dečije samopouzdanje?
Samopouzdanje nije crta sa kojom se rađamo. Ono se stiče i gradi na osnovu našeg opažanja, iskustva, iz situacije u situaciju, ali se isto tako i gubi. Osnova čvrstog samopouzdanja...
Pitajte stručnjake: Kako da ispravim grešku prema drugu?
Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute,...
Prekinite to da radite: Deset saveta za sreću ruskog psihologa Mihaila Labkovskog
Sposobnost da se uživa u životu – tema je koju Mihail Labkovski, jedan od najtraženijih psihologa u Rusiji, smatra za temu nad temama u psihologiji. O tome zašto smo nesrećni,...
Nema komentara.