Iako im to omogućava da budu uspešniji i bogatiji od obzirnih, oni koji su usmereni samo na sopstvene interese i ne brinu o osećanjima i mišljenju drugih najčešće na kraju ostanu usamljeni i izolovani
Foto: Pixabay
Autor: Zoran Milivojević
Kada kažemo da je neko obziran, podrazumevamo njegov odnos prema drugim ljudima. Reč „obzirnost” izvedena je od glagola „obazirati se” koji doslovno znači „gledati oko sebe”, a u prenesenom značenju označava nečiju svesnost da su oko njega drugi, svest o njihovim osećanjima, interesima, potrebama i vrednostima koje zastupaju. Biti obziran istovremeno znači biti pažljiv prema drugima, slično kao u reči „obazriv”. Najkraće rečeno obzirna osoba uvažava ljude oko sebe. Upravo zbog toga se obzirnost kao nečija osobina smatra poželjnom društvenom vrednošću. Obzirni ljudi po pravilu imaju dobre odnose s drugima i mali broj konflikata i svađa.
Postoje dva razloga zbog kojih obzirni izbegavaju konflikte s drugima: prvi je to što ne žele da budu predmet tuđe agresivnosti, a drugi je to što žele da ljudi o njima misle pozitivno, žele da budu prihvaćeni i da se dopadnu.
Ukoliko obzirnost kao crtu nečijeg karaktera treba da uvrstimo u neku od pet glavnih dimenzija ličnosti, onda ona spada u „saradljivost” (ostale su savesnost, ekstraverzija, traženje novina i neurotičnost). Brojna istraživanja ovih pet dimenzija ličnosti su dokazala da osobe s visokim indeksom saradljivosti imaju veoma dobre odnose s drugim ljudima. Oni vole ljude, saosećaju s njima, imaju visoku empatiju, velikodušni su, pomažu drugima, a od drugih očekuju da im uzvrate na isti način. To su osobe s visokom emocionalnom inteligencijom.
Suprotnost obzirnosti je bezobzirnost – atribut koji dobijaju oni ljudi koji misle samo na sebe, koji pokazuju da im nisu važni ni drugi ljudi niti kako se ti drugi ljudi osećaju zbog njihovih postupaka. Iz njihove egocentričnosti proizlazi ravnodušnost prema drugima. Druge ljude shvataju ili kao sredstvo koje im pomaže da dođu do svog cilja ili kao konkurente koje treba pobediti i prevazići.
U sistemu društvenog vrednovanja obzirnost se shvata kao nešto što je pozitivno, vredno, i poželjno, dok se bezobzirnost shvata kao negativna, nepoželjna i štetna osobina. Prema tome, trebalo bi da obzirni ljudi dobro prolaze u životu, a da bezobzirni ljudi lošije prolaze.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.