Iako im to omogućava da budu uspešniji i bogatiji od obzirnih, oni koji su usmereni samo na sopstvene interese i ne brinu o osećanjima i mišljenju drugih najčešće na kraju ostanu usamljeni i izolovani
Foto: Pixabay
Autor: Zoran Milivojević
Kada kažemo da je neko obziran, podrazumevamo njegov odnos prema drugim ljudima. Reč „obzirnost” izvedena je od glagola „obazirati se” koji doslovno znači „gledati oko sebe”, a u prenesenom značenju označava nečiju svesnost da su oko njega drugi, svest o njihovim osećanjima, interesima, potrebama i vrednostima koje zastupaju. Biti obziran istovremeno znači biti pažljiv prema drugima, slično kao u reči „obazriv”. Najkraće rečeno obzirna osoba uvažava ljude oko sebe. Upravo zbog toga se obzirnost kao nečija osobina smatra poželjnom društvenom vrednošću. Obzirni ljudi po pravilu imaju dobre odnose s drugima i mali broj konflikata i svađa.
Postoje dva razloga zbog kojih obzirni izbegavaju konflikte s drugima: prvi je to što ne žele da budu predmet tuđe agresivnosti, a drugi je to što žele da ljudi o njima misle pozitivno, žele da budu prihvaćeni i da se dopadnu.
Ukoliko obzirnost kao crtu nečijeg karaktera treba da uvrstimo u neku od pet glavnih dimenzija ličnosti, onda ona spada u „saradljivost” (ostale su savesnost, ekstraverzija, traženje novina i neurotičnost). Brojna istraživanja ovih pet dimenzija ličnosti su dokazala da osobe s visokim indeksom saradljivosti imaju veoma dobre odnose s drugim ljudima. Oni vole ljude, saosećaju s njima, imaju visoku empatiju, velikodušni su, pomažu drugima, a od drugih očekuju da im uzvrate na isti način. To su osobe s visokom emocionalnom inteligencijom.
Suprotnost obzirnosti je bezobzirnost – atribut koji dobijaju oni ljudi koji misle samo na sebe, koji pokazuju da im nisu važni ni drugi ljudi niti kako se ti drugi ljudi osećaju zbog njihovih postupaka. Iz njihove egocentričnosti proizlazi ravnodušnost prema drugima. Druge ljude shvataju ili kao sredstvo koje im pomaže da dođu do svog cilja ili kao konkurente koje treba pobediti i prevazići.
U sistemu društvenog vrednovanja obzirnost se shvata kao nešto što je pozitivno, vredno, i poželjno, dok se bezobzirnost shvata kao negativna, nepoželjna i štetna osobina. Prema tome, trebalo bi da obzirni ljudi dobro prolaze u životu, a da bezobzirni ljudi lošije prolaze.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da poboljšate detetov intelektualni razvoj u prvih pet godina
Da li ste znali da je prvih 5 godina bebinog života krucijalno za njen razvoj učenja? U suštini, eksperti tvrde da je ova faza poput temelja koji će osnažiti njihovo...
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Nema komentara.