Dečji pisac Uroš Petrović: Raditi s decom je najlepše

Mnoga deca ovog doba, kad bi pred njih stavili izbor: knjiga ili telefon, bez razmišljanja bi izabrala – telefon.

To je, na sreću, uvideo naš savremenik, između ostalog i dečji pisac Uroš Petrović (49). Odlučio je da promeni takvu situaciju stvarajući niz knjiga o Marti Smart, ali i razne društvene igre, TV kviz „Lavirint”, kao i mnoge dečje radionice, kako bi decu makar malo više zainteresovao za rešavanje zagonetki, razmišljanje izvan okvira, kao i za čitanje. Nažalost, nisam imala čast da ga upoznam, ali je bio dovoljno ljubazan da nam odgovori na nekoliko pitanja putem mejla.

Šta vas je navelo da počnete da pišete?

– Pisanje je došlo kao iznenadna posledica ljubavi prema stripovima i knjigama tokom odrastanja. Bilo je to neobično iskustvo – sa 33 godine sam osetio potrebu da napišem roman i odmah počeo da ga stvaram. Usput sam ga i ilustrovao, nekako bez velikog promišljanja. Tako je nastao moj prvenac „Aven i jazopas u Zemlji Vauka”. I danas, kada imam šesnaest knjiga, ta mi je najdraža.

Da li ste kao dete mogli da zamislite da ćete biti veliki dečji pisac?

– Ta opcija nije bila ni u domenu maštanja. Čini se da sam više naginjao kao izumiteljstvu i slikarstvu. Ispostavilo se da je najbolje kada se razne oblasti umetnosti i nauke povežu i sadejstvuju.

Da možete da kažete nešto sebi u prošlosti, šta bi to bilo?

– Mislim da ga uopšte ne bih uznemiravao – nije ta opcija bez razloga nedostupna u našem univerzumu.

Kako ste došli na ideju o Marti Smart?

– Pozvala me je urednica jednog časopisa za decu i predložila da objavljuje moje „Zagonetne priče” u svakom broju. Nisam želeo da ih dam tek tako i rešio da saradnju započnem sasvim novom pričom. Odmah sam zamislio neobičnu Ginkovu ulicu i devojčicu koja voli lupe i kompase, istraživanje tajni i misterija. Prvo sam joj smislio ime i prezime, pa njen lik gradio lagano, kroz zamišljanje čitavog njenog sveta.

Koliko se deca i odrasli interesuju za rešavanje zagonetki i „razmišljanja” tog tipa?

– Više nego što možete da zamislite! Mog izdavača i mene uvek iznova iznenađuje ta statistika, ujedno i raduje. Potreba za takvim avanturama duha i mozga očigledno je utkana u prirodu ljudi.

Kako izgleda komunicirati sa decom na skoro svakodnevnom nivou?

– Ne mogu da zamislim lepše i inspirativnije zanimanje.

Kako najčešće pronalazite inspiraciju i kako se prilagođavate današnjoj deci?

– Inspiracija je svuda, ko se dovoljno probudio da je prepozna. I u ovom trenutku, samo na stolu na kojem je tastatura na kojoj tipkam ovaj odgovor, nalazi se mnogo skrivenih priča i slika. Kada podignem pogled, ima ih još više. Kada zažmurim, možda najviše.

Ponešto o Urošu…

Uroš Petrović je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Autor je 16 knjiga i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za mlade – tri puta nagrada „Neven”, isto toliko „Dositejevo pero”, dvaput nagrada Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović” i drugo. Knjige su mu objavljivane u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku.

Kako postižete to da zainteresujete decu i da se potrude da reše zagonetke pre nego što pogledaju rešenja?

– To im stalno naglašavam kao uslov za uživanje pri čitanju ali i napredak u razmišljanju. Čak i zapretim da ću one koji traže prečice i odmah gledaju rešenja isprepadati u snovima. Ponekad su te stranice knjiga sa otkrivanjem rešenja zagonetnih priča i zagonetaka odštampane tako da se mogu čitati samo u ogledalu.

Da li je „Priča o Jangu„ istinita?

– Ta knjiga je istinita od prve do poslednje stranice. Čak sam maestralnom ilustratoru Aleksi Gajiću slao originalne fotografije ljudi i lokacija. Popularnost te knjige je još jedno lepo iznenađenje – ona je bila zamišljena samo kao mala, intimna oda zahvalnosti mom četvoronožnom prijatelju.

Zašto baš ginkov list i ulica u obliku osmice – koja je simbolika?

– Ginko je čudo od biljke. Postojala je na našoj planeti još pre dinosaurusa, jedina je u svojoj vrsti, otporna je, lepa i lekovita. Preparati od delova tog jedinstvenog drveta poboljšavaju umne sposobnosti. Listovi nekom liče na lepeze, nekom na srca, može se od njih napraviti kolaž koji sasvim uspešno liči na mozak. Oblik osmice je simbol beskonačnosti, između ostalog. Marta čak i živi na broju osam.

Šta želite da postignete pisanjem knjiga zagonetnog tipa?

– Ne samo ovim knjigama već i mnogim drugim aktivnostima nastojim da ljudima pružim šansu da se zabave ali usput i dobro zamisle te unaprede svoje umne sposobnosti – angažovanjem u NTC sistemu učenja, stonim društvenim igrama koje sam napravio (Martina zagonetna kutija, Zagonetne domine, Dum Dum Dum), u Ršumovom serijalu „Fazoni i fore”, kvizom „Lavirint”, pa donekle i u ovakvim intervjuima.

Sara Bukvić (12), polaznice Dnevnikove novinarske školice

Foto: Privatna arhiva
Izvor: Dnevnik.rs

Podeli tekst: