Doba adolescencije je doba rasta i razvoja i ne može da se nadoknadi u nekim kasnijim godinama! Izračunato je da u tinejdžerskim godinama organizam u proseku stvara pet grama novog tkiva svakodnevno
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut
Svi pričaju o nekim detoksikacijama, brzinskim dijetama na kojima se očas posla gubi 4-5 kilograma. A tvoj problem je baš toliko! Ako to može na brzinu, zašto da ne probaš? Ništa loše ne može da se desi za tako kratko vreme zar ne!? U tome i jeste problem – može!
Doba adolescencije je doba rasta i razvoja i ne može da se nadoknadi u nekim kasnijim godinama!
Izračunato je da u tinejdžerskim godinama organizam u proseku stvara pet grama novog tkiva svakodnevno – znači treba mu za to 25 kalorija više nego kad ne raste.
Izgleda malo smešno, zar ne. Ali, ako zamisliš da se to dešava tokom jednog leta, tvoje šesnaeste godine, pa te grame pomnožiš sa 90 dana, onda je to već značajno i merljivo.
Ako je program u tvojim genima odlučio da se tvoj grudni koš poveća baš tog leta a ti si odlučila da skineš koji kilogram i primenila neku tu brzinsku dijetu, tvoj organizam neće imati tih dodatnih 2500 kalorija na raspolaganju! Faliće mu mnogo više, a on mora obezbedi one životne funkcije bez kojih ne može – rad srca, pluća. To je onaj osnovni metabolizam i za to će koristiti energiju iz rezervi, a nema ni govora o razvoju, pa će i tvoj grudni koš ostati istog obima.
I ne manje važno – te kalorije ne mogu da budu bilo koje – one treba da prate vredne belančevine, esencijalne masti pa i ugljene hidrate. Znači, treba birati namirnice koje će ti obezbediti unos svih esencijalnih i drugih važnih nutrijenata.
Da damo samo jedan primer, a ima ih mnoštvo – gotovo za svaki nutrijent! Kalcijum – nije esencijalan, ali je neophodan za rast dugih kostiju – čitaj rast u visinu – to svi znaju. Znači, u doba adolescencije, potrebe za deponovanjem su još veće nego inače! Kosti su živo tkivo koje stalno obrće kalcijum – deponuje ga i uzima po potrebi, i to dnevno iznosi oko 600 mg. Ako to ne dobija iz hrane, organizam će da prazni i ono što je već u kostima, da ne pominjem da nikako ne može da ih puni.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Nema komentara.