Doba adolescencije je doba rasta i razvoja i ne može da se nadoknadi u nekim kasnijim godinama! Izračunato je da u tinejdžerskim godinama organizam u proseku stvara pet grama novog tkiva svakodnevno
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut
Svi pričaju o nekim detoksikacijama, brzinskim dijetama na kojima se očas posla gubi 4-5 kilograma. A tvoj problem je baš toliko! Ako to može na brzinu, zašto da ne probaš? Ništa loše ne može da se desi za tako kratko vreme zar ne!? U tome i jeste problem – može!
Doba adolescencije je doba rasta i razvoja i ne može da se nadoknadi u nekim kasnijim godinama!
Izračunato je da u tinejdžerskim godinama organizam u proseku stvara pet grama novog tkiva svakodnevno – znači treba mu za to 25 kalorija više nego kad ne raste.
Izgleda malo smešno, zar ne. Ali, ako zamisliš da se to dešava tokom jednog leta, tvoje šesnaeste godine, pa te grame pomnožiš sa 90 dana, onda je to već značajno i merljivo.
Ako je program u tvojim genima odlučio da se tvoj grudni koš poveća baš tog leta a ti si odlučila da skineš koji kilogram i primenila neku tu brzinsku dijetu, tvoj organizam neće imati tih dodatnih 2500 kalorija na raspolaganju! Faliće mu mnogo više, a on mora obezbedi one životne funkcije bez kojih ne može – rad srca, pluća. To je onaj osnovni metabolizam i za to će koristiti energiju iz rezervi, a nema ni govora o razvoju, pa će i tvoj grudni koš ostati istog obima.
I ne manje važno – te kalorije ne mogu da budu bilo koje – one treba da prate vredne belančevine, esencijalne masti pa i ugljene hidrate. Znači, treba birati namirnice koje će ti obezbediti unos svih esencijalnih i drugih važnih nutrijenata.
Da damo samo jedan primer, a ima ih mnoštvo – gotovo za svaki nutrijent! Kalcijum – nije esencijalan, ali je neophodan za rast dugih kostiju – čitaj rast u visinu – to svi znaju. Znači, u doba adolescencije, potrebe za deponovanjem su još veće nego inače! Kosti su živo tkivo koje stalno obrće kalcijum – deponuje ga i uzima po potrebi, i to dnevno iznosi oko 600 mg. Ako to ne dobija iz hrane, organizam će da prazni i ono što je već u kostima, da ne pominjem da nikako ne može da ih puni.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
Nema komentara.