Dr Zoran Milivojević: Mama, meni je dosadno

Deca se često žale roditeljima da im je dosadno i traže od njih da ih zabave. Šta je to dosada i da li dete treba „spasavati“ od osećanja dosade i osmišljavati svaki njegov trenutak?

Podnošenje dosade

U „odraslom“ životu postoje brojne situacije u kojima, iako jeste dosadno, osoba mora da ostane i da ignoriše, ili čak sakrije da joj je dosadno. Na primer, kada prisustvujete nekom veoma dosadnom sastanku na kom jednostavno morate da budete. Ako se prepustite impulsu koji u vama stvara dosada, i napustite sastanak, uslediće neka negativna posledica za vas. Dakle, jednostavno, kao odrasli ljudi moramo da naučimo da tolerišemo dosadu, da kada nešto čekamo, kada je neka situacija nama nezanimljiva, ne budemo nervozni.

“Bez obzira na kvalitet predavanja i učitelja, u školi se jednostavno moraju pojaviti periodi kada je detetu dosadno.”

Kada su deca u pitanju, možemo reći da su spremni za školu onda kada su sposobni da podnose dosadu. Bez obzira na kvalitet predavanja i učitelja, u školi se jednostavno moraju pojaviti periodi kada je detetu dosadno. Ako ono nije naučilo da podnese dosadu, da bude mirno iako mu je dosadno, ono će biti nemirno i možda će praviti ekscese kako bi situaciju učinilo zanimljivom. Ovakva deca koja ne podnose dosadu, a to su prvenstveno deca roditelja koji imaju razmažujući vaspitni stil, ali i onih koji imaju zanemarujući vaspitni stil, rizikuju da, zbog toga što se ne mogu smiriti, dobiju dijagnozu „hiperaktivno dete“ ili „poremećaj deficita pažnje“.

Koristi od dosađivanja

Danas, kada je veliki broj roditelja kontaminiran ideologijom srećnog deteta, tako da veruju da, ako su dobri roditelji, njihova deca se moraju stalno prijatno osećati – dosada se doživljava kao nepoželjna emocija. Zato se roditelji jako trude da osmisle svaki detetov trenutak, kako ono ne bi bilo prepušteno samo sebi i mučnom osećanju dosade.

“Poznato je da deca kojoj se pokvario TV ili kompjuter, odjednom počinju da čitaju knjige, iako su ranije bila protiv toga.”

Međutim, upravo dosada može biti veoma korisno osećanje. Dete koje se dosađuje oseća se neprijatno i ta neprijatnost ga prisiljava da pronađe nešto što će ga zabaviti. Poznato je da deca kojoj se pokvario TV ili kompjuter, odjednom počinju da čitaju knjige, iako su ranije bila protiv toga. Dakle, određena neugodnost je potrebna, kako bi se dete samo pokrenulo i pobrinulo za to da mu bude ugodno.

Dosada kod tinejdžera

Ako roditelji nauče dete kako treba, onda njemu nikada neće biti dosadno. Ili će podnositi dosadu i zato ona više neće biti neprijatna, ili će, kada je oseti, brzo pronaći neku aktivnost i zabaviti se nekim prijatnim ili korisnim stvarima. Već smo rekli da je dosada ono što osoba oseća kada se nalazi u situaciji u kojoj ne može zadovoljiti svoje želje. Ali šta je sa situacijom kada dete (ili tinejdžer) ne zna šta želi ili kada ima želje koje su neostvarive? U takvim situacijama mlada osoba pati od nečega što zovemo „strukturalna dosada“. Tipično je da ona, pošto ne zna šta želi, ne ide ka željenom cilju, već mora da proba različite aktivnosti i situacije kako bi mogla da oceni da li ih želi ili ne. A ovakav način eksperimentisanja je često rizičan, jer može voditi u neželjena, problematična, pa i kriminalna ponašanja.

Zato tinejdžerima koji pokazuju da se jako dosađuju treba pomoći ili da otkriju šta je to što žele, pa da se usmere ka željenim ciljevima, ili im pomoći da odbace nerealne i, zbog toga, neostvarive želje, kako bi mogli da žele ono što je moguće ostvariti.