Dve sorte roditelja: Kobra i Lotosov cvet

Od prvog trena majka Kobra, napeta kao struna od silne opuštenosti, treperi nad pojavom i životom svog deteta. Desi li joj se još koji takav dar Božji, njeni živci će se pretvoriti u zategnutu mrežu, čiju izdržljivost će iskušavati nebrojene životne situacije u koje se deca tako talentovano dovode.

Bob Živković

Piše: Jelica Greganović

Kao što je opšte poznato i već više puta apsolvirano, opuštenost je najvažnija u roditeljskom zanatu. Opuštenost vašoj deci garantuje zdrav i neometan razvoj, kako fizički, tako i mentalni. Opuštenost je i za roditelje više no preporučljiva, jer smanjuje mogućnost da završe u haljinama koje se kopčaju na leđima sa predugim rukavima, takođe leđno vezanim u mašnu.

Opuštenost kod dece je prirodni dar, koji oni usavršavaju na dnevnoj bazi. Svako dete bi moglo da opuštenošću ugrozi i Dalaj Lamu, samo kad bi htelo ili kad bi za to imalo vremena. Kako deca prioritet daju jurcanju naokolo i ne zanima ih da obučeni u stolnjake ćute na vrhu usamljene planine, Dalaj Lama za sada može neometano da se kiti titulom pojma smirenosti.

Živci ko konopci

Što se tiče roditelja, tu je stvar malo drugačija. Opšte opušteni roditelji se dele u dve grupe: Lotosov Cvet i Kobra. U grupu Lotosov Cvet spadaju roditelji sposobni da na klupi u parku, u pozi Lotosovog Cveta pozdravljaju sunce dok njihovo dete ispod klupe jede pikavce i pokušava da ujede mimoiduće kučiće. Takvi roditelji mogu da žive po bar dvesta godina, jer su njihovi živci deblji od konopaca za privezivanje prekookeanskih brodova. To su oni roditelji koji vam dođu u goste i mirno pijuckaju kafu, dok vi pokušavate da njihovo dete skinete sa regala na koji se nekim čudom uzveralo, i sa koga želi da aterira na glavu ili da ga u poslednjem trenu spasite od izlaženja kroz prozor solitera.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana