Balansirala sam između peglanja i rasporeda dremki sa beskrajnim rutinama pred spavanje, što čini dug dan, u koji treba ubaciti i hranjenje cele porodice i održavanje kakvog takvog odnosa sa suprugom. Dodajmo tu i kupovinu namirnica, spremanje ručkova i beskrajno skupljanje igračaka. Zauzetost oko svih tih sitnica počinje da isteruje lepotu svega toga. Veoma lako se izgubi saznanje o tome kako je magično to vreme kada si u centru zbivanja, tako da me je komentar tog čoveka podsetio da su dani u kojima su moja deca mala, upravo oni dani za kojima ću u budućnosti žaliti što su prošli.
Umesto da vidi haos i anarhiju, taj čovek sa plaže je nas video kao lepa sećanja na svoju sopstvenu porodicu. Mi smo bili njegova nostalgija.
Učenje na nošu, beskrajni prohtevi oko užine i njeno kasnije prosipanje, borba oko zakopčavanja u auto-sedištu – to nisu najbolji momenti jednog dana, ali negde između prvog bebinog osmeha i urnebesnih komentara koje samo klinci mogu da smisle, nalazi se kombinacija neverovatnog i predivnog životnog iskustva.
Sledeći put kada vaše dete bude namerno bacalo plastični vatrogasni kamiončić u glavu svog brata-bebe nakon što su oboje odbili da spavaju popodne a vi ste tek uveče shvatili da ste zaboravili da odete u prodavnicu, samo se nasmešite i kažite sebi: “Čoveče, kako su ovo lepi dani!”
Priredila: Andrijana Maksimović
Izvor: Zelena učionica
