Na samom početku nove godine, pred tobom se otvaraju prve stranice jedne nove, još neispisane knjige.
Ova knjiga – jedna nova godina tvog života – sad je još prazna; ipak, i sati i dani brzo prolaze, a stranica za stranicom, kao i do sada, polako će se ispisivati sadržajima koje si sam, ili su drugi upisali u tvoj život – taj neizbrisivi i jedinstveni letopis o postojanju jednog bića – tvoj život.
Šta će pisati na tim stranama? I ko odlučuje o scenariju tvoje 2017. godine?
Horoskop? Političari? Tvoj bračni drug, roditelj ili dete? Ili ti? Da, i ti, ponajviše ti jer tvoj život neće živeti niko drugi, ali – da li će strane tvoje knjige ispisivati samo strasti i osećanja, prohtevi i reakcije na trenutne događaje – ili će ih ispuniti mudro sprovođenje razumnih odluka i planova? Da li već sada, na prvi dan Nove godine, dok mnoge druge ljude još čvrsto drži magla mamurluka da ne mogu da iskorače u svetlost novog dana i nove godine, da li razmišljaš o svemu što bi mogao da uradiš u godini koja ti se otvorila kao nezaslužen, a veliki poklon, o svemu dobru kojim bi hteo da ispuniš svoje vreme i svoje postojanje, o onome što valja da se promeni, da se popravi – o boljem životu?
Ili si očajan i uplašen prognozama koje si čuo na dnevniku ili pročitao u novinama – da će Nova godina biti ispisana crnim mastilom sve gorih i gorih vesti? Hoćeš li se stoga prepustiti sasvim okolnostima, i dozvoliti da svako drugi osim tebe piše dnevnik TVOG života? Ili u danima koji su pred tobom prepoznaješ SVOJ DEO i želiš da daš svoj doprinos? Svoj nezamenjivi i jedinstveni zadatak koji celom tvom životu daje smisao?
Prijatelju, dani će svakako proći, sa nama ili bez nas… Vreme teče, kao reka. Ipak, prvu branu na reci je osmislio i načinio čovek koji je uvideo da ta vodena sila može postati i njegova sila, da može da radi za njega – i umesto da samo posmatra, na obali reke, kako voda juri ka svom moru, bez njega i mimo njega, on je tu bujicu delom zajazio da njena sila njemu donese dobro…
