Intervju, Srđan Dragojević: Danas se roditelji izgovaraju umorom

Koje knjige su obeležile vaše detinjstvo? Koliko ste čitali i koliko su knjige bile važne u vašem odrastanju?

“Crveni gusar”, “Ostrvo s blagom”, “Deca kapetana Granta” i mnoge druge. E, da, naravno i “Tri musketara”, “grof Montekristo”. Pa “Dečaci Pavlove ulice”, “Hajduci“, „Orlovi rano lete“… Knjige su u mom detinjstvu bile veoma važne, srećan sam što su zadržale to mesto i u odrastanju moje dece. Ovi stariji, koji su vec pozavršavali fakultete i već su svoji ljudi, bili su pasionirani čitaoci. Tako je i sa mojom ćerkom koja ima trinaest godina. Zanimljivo je da se baš niko od njih nikada nije nešto “navukao” na video igrice, više sam ja igrao, doduše, davno, kasnih 80-tih i ranih 90-tih. No, brzo mi je dosadilo, ima tu ta repetitivnost koja zaglupljuje…

Pratite li savremeno književno stvaralaštvo za decu i kako ga doživljavate?

Čim imate malu decu i to u raznim uzrastima, tokom decenija, vi ste i čitalac i kritičar. Ima jako mnogo dobrih i kreativnih stvari ali ima i tu, kao i svuda, dosta mediokritetske produkcije. Čini se, ponekad, da ni sami pisci za decu niti razumeju decu, već pišu za neko “obično”, “prosečno” dete koje je, zapravo, konstrukt. Ponekad imam osećaj, kada čitam pojedine knjige svojoj deci, kao da ti autori uopste nisu ni imali decu ni mnogo kontakta sa decom. Ali, ima i briljantnih stvari. Četiri velika toma “Poletarca”, vec raskupusana, iscrtana, u našoj su kući decenijama i uvek im se rado vraćamo…Pa dečije pesme Ogdena Neša, Duška Radovića…

Mnogo se govori o tome kako deca danas ne čitaju i kako je knjiga u zapećku. Kakav je vaš utisak, i kakvo je vaše iskustvo kao roditelja po ovom pitanju?

Ne treba generalizovati. Čini mi se, delimično sam vam odgovorio na pitanje, no, važno je dodati – ako čitaju roditelji, velike su šanse da će i deca postati pasionirani čitaoci. Sve manje ljudi čita pa nije čudno da im je takav i “podmladak”.

„Ako čitaju roditelji, velike su šanse da će i deca postati pasionirani čitaoci.“

Kakvo je vaše mišljenje o položaju kulture za decu u Srbiji – od dečijeg tv programa do školske lektire?

Kultura za decu prati položaj “kulture za velike” i suočava se sa istim problemima. Šteta je što Javni servis nema više programa za decu. Na ovim kablovskim programima ima zaista neverovatan broj izuzetno nekvalitetnih dečijih serija ali ima i vrhunskih kao sto su “Maša i Medved” i “Pepa prase” . Velika je šteta sto nema uopšte domaće proizvodnje u igranim i crtanim serijama. Veoma je skupo to proizvoditi ali tako važan program bi zasluzivao i državnu pomoć i subvencije.