Glog
Plodovi se, bez peteljki, sakupljaju krajem jeseni. Prava su crvena riznica zdravlja, i šteta je što im je koštica prilično krupna u odnosu na čitav plod. Mogu da se koriste prerađeni sveži plodovi u pireu od gloga, ili kao džem, obično sa još nekim voćem, kruškama ili jabukama. Od glogovih bobica pravi se ukusan sok, melem sa srčane bolesnike i lakša nervna oboljenja. Kuva se nešto duže, kao kompot i zasladi medom. Slobodno ih možete grickati odmah čim ih uberete, ukus je i bez obrade zadovoljavajući.
Džem od šumskih plodova
Najbolji recept tek predstoji. Vitaminska bomba će biti džem u kom će se naći svako, do sad nabrojano bilje. Za takav specijalitet potrebno vam je po 250 g ploda šipka, gloga, jarebike i trnjine (nju je najbolje prvo smrznuti, da ne bi ste čekali prvi mraz) i po 450 g očišćene i usitnjene jabuke, kupine i ploda zove. Svo voće, oprano i usitnjeno, očišćeno od koštica, preliti vodom i kuvati dok ne omekša. Omekšalo voće propasirati da se sjedini i dodati šećer (na ove količine divljeg voća dovoljan je 1 kg, osim ako ne želite još slađe). Prokuvati uz mešanje još 15 minuta. Vruće sipati u vruće tegle, zatvoriti i ušuškati u krpe ili stoljnjake sve dok se samo ne ohladi.
Biljke iz prethodnih redova samo su mali delić prirode, i njenog obilja lekovitih materija. Orahe i lešnike sigurno umete i sami da prepoznate. O njihovoj hranljivosti i lekovitosti nema šta da se kaže, a da se već ne zna. Pečurke i lekovito bilje ostavljamo za neku drugu priliku. Za njih je ipak potrebno mnogo više znanja, iskustva, ali i opreza. Za biljke koje smo spomenuli ne treba mnogo znanja, eventualno ako baš toliko niste upoznati – fotografija. One nemaju otrovne dvojnike. To je razlog zbog kog sa sigurnošću možete dečicu da povedete u savršenu avanturu i na svež vazduh. Opremite se za prirodu, nasmejte se i kažite sebi – živeo život!
Kuvajmo s decom br. 4, oktobar 2014.
