Što se tiče učenja, terati decu da mnogo rade često donosi više štete nego koristi. Američka Pedijatrijska Akademija upozorava da profesionalno bavljenje sportom kod male dece može izazvati fizička i psihička oštećenja. Isto važi i u oblasti obrazovanja. Sve veći broj dokaza ukazuje da deca bolje uče kada to rade sporije. Keti Hirš-Pasek (Kathy Hirsh-Pasek), profesorka dečje psihologije na Temple Univerzitetu u Filadelfiji, Pensilvanija, nedavno je testirala 120 američke dece pretškolskog uzrasta. Polovina dece je odlazila u obdaništa koja su glavni naglasak stavljala na socijalnu interakciju i slobodan pristup učenju; ostali su išli u obdaništa koja su ih usmeravala ka akademskim dostignućima, a koja su upotrebljavala veoma surove metode učenja. Hirš-Pasekova je otkrila da su deca iz ove relaksiranije grupe manje anksiozna, da bolje uče i da su u stanju da nezavisno razmišljaju.
Godine 2003, Hirš-Pasekova je bila koautor knjige Ajnštajn nikada nije koristi o kartice za učenje: Kako naša deca STVARNO uče — i zašto im je potrebno da se više igraju a da manje pamte. Knjiga je puna istraživanja koja opovrgavaju tezu da „učenje u ranom dobu“ i „akademsko ubrzavanje“ mogu oblikovati kvalitetniji mozak. „Kada se radi o podizanju i podučavanju dece, moderno uve-enje da je „brže bolje“ je jednostavno pogrešno“, kaže Hirš-Pasekova. „Kada pogledate naučna svedočanstva, jasno je da deca uče bolje i razvijaju zreliju ličnost ako to rade na jedan relaksiran i manje kontrolisan način“.
U Istočnoj Aziji, iscrpljujuća radna etika u školama po kojoj je cela oblast bila poznata, danas daje slabe rezultate. Deca ne postižu dobre rezultate na međunarodnim takmičenjima i ne uspevaju da razviju kreativne veštine kakve su potrebne u informacionom društvu. Štaviše, istočnoazijski studenti su se pobunili protiv etike „uči-dok-se-ne-srušiš“. Došlo je do porasta kriminala i broja samoubistava. Bežanje iz škole, koje se nekada sma tralo isključivo zapadnjačkim problemom, dobilo je razmere epidemije. Više od 100 000 japanskih učenika i studenata godi -šnje izostaje više od mesec dana iz škole. A mnogi odbijaju da uopšte pohađaju školu.
