Uznemireni obrazovani roditelji doveli su devojčicu kod mene: znamo da se ovako nešto događa, vunderkindi prvo pišu stihove a onda ranoj mladosti izvrše samoubistvo…
Umirila sam ih:
–Ne izvrše oni samoubistvo zato što pišu ovakve stihove, nego zato što im se od detinjstva ističe da su posebni, a onda se ta posebnost – privremeni ubrzani razvoj – završi i oni onda ne mogu da podnesu činjenicu „ja sam kao i svi ostali“. Vi imate kombinovanu varijantu – ljubavno-melanholične stihove piše kao da ima 15–17 godina (privremeno ubrzanje), a sposobnost da rimuje u svakodnevnom životu – to je dar – talenat koji joj je dat i koji neće nestati ako se poneguje.
Oni će meni:
–Možete li njoj to da objasnite?
–Mogu. S tako ubrzanim razvojem sigurna sam da će sve razumeti.
Ne izvrše oni samoubistvo zato što pišu ovakve stihove, nego zato što im se od detinjstva ističe da su posebni, a onda se ta posebnost – privremeni ubrzani razvoj – završi
Naravno da je razumela. Imala sam prilike da pratim dalji razvoj te devojčice (za razliku od dečaka iz drugog razreda čija mi dalja sudbina nije poznata): ona je sada pri kraju tinejdžerskog doba, bila je fan gotske muzike ali ju je to prošlo, piše stihove, kako se i očekivalo, sasvim primerene njenom uzrastu, a od talenta koji je negovala i razvijala – da rimuje sve što kaže – počela je fino zarađivati na internetu (piše po porudžbini pesme povodom praznika, godišnjica, rođendana devojci, dečku, ženi…). Ne zarađuje velike novce, ali radi ono što voli. Veoma je spokojna, samouverena devojka. Želi da postane kinolog.
Dakle, šta je činiti roditeljima ako odjednom shvate da im je zapao pravi vunderkind?
Moje lično mišljenje, razume se, niukoliko ne pretenduje na status apsolutne istine: prema takvom daru se treba ponašati kao prema trudnoći u ranom stadijumu. To nije bolest, ali jeste posebno, drugo stanje i mogućnost. Može da se završi ničim (pobačaji u ranoj trudnoći su najobičnija pojava, priroda tako otklanja zametak koji nije sposoban da se razvija). A može se nešto i dobiti. I jedno i drugo su normalni ishod događaja. Sećate se, trudnice imaju neki čudan ukus i želje? Tako isto i vunderkindi. I njima treba udovoljavati. Traži da uči? Dajte mu. Traži da ga ostavite na miru? Ostavite ga ako je moguće. Želi da nauči nešto neobično? Ako nije opasno po život, omogućite mu to. I sledite ga, volite, razgovarajte, budite tu negde pored njega. A to je potrebno svima, ne samo vunderkindima.
Katarina Murašova je porodični i razvojni psiholog. Član je Saveza pisaca. Piše avanturističke knjige za decu, naučno-popularne za roditelje, istorijsko-avanturističke za decu i odrasle. Živi u Petrogradu. Udata, majka dvoje odrasle dece.
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: Snob.ru
