Srednji neandertalac (od 14 do 16)
Ovo je period kada se tinejdžeri ponašaju kao tvrdokorni neandertalci. Razmišljaju samo o ovde i sada, a komunikaciju s roditeljima najčešće smatraju za nešto što je najbolje izbegavati. Žive po rasporedu u kome je važan jedino poslednji minut, jer u tom minutu završavaju sve svoje obaveze. U ovoj fazi, tinejdžera izluđuje što njegova majka ima običaj da se uzrujava zbog sitnica. Nikako mu nije jasno šta je to toliko strašno u tome što je ostavio bade mantil na podu. To mu deluje kao previše beznačajna sitnica da bi se oko nje digla tolika frka. Voli on svoju majku, ali govori sebi kako jednog dana, kada na kraju bude našao neku ribu za ozbiljnu vezu, nema šanse da je pusti da mu govori šta da radi sa svojim bade mantilom. Voli on svog oca, ali se pita zašto on jednostavno ne kaže svojoj ribi da se smiri i ostavi taj glupi bade mantil na podu. Svi tinejdžeri su tada pomalo razočarani što se otac ne suprotstavlja majci zbog bade mantila i govore sebi kako oni nikada neće biti takvi. Kada se konačno budu osamostalili, ostavljaće svoj prokleti bade mantil gde god im se ćefne.
Aha, sigurno.
Srednji neandertalci mnogo spavaju, gledaju pornografiju na internetu i jedu kao da u želucu imaju crnu rupu. Odrasla osoba gleda u veknu hleba i vidi nedelju dana; srednji neandertalac gleda u tu istu veknu i vidi jedan obrok. Obrazovanje im postaje sve važnije i oni počinju da osećaju pritisak toga. Roditelji se uzrujavaju zato što njihov sin deluje kao da baš i nema neki plan, ali on zna da u njegovim godinama niko nema neki plan. Možda on zna šta hoće da radi, ali mu je mrsko da o tome priča, jer ne želi da ispadne glup ako u tome ne uspe. Strah od neuspeha sakriva dečačke snove. Ima on svoje snove, ali ih čuva u tajnosti.
Srednji neandertalac je arhipragmatičar, i ta osobina će ga pratiti do kraja života, iako će se s godinama donekle ublažiti i ugladiti. Srednji neandertalac sve procenjuje s jednog stanovišta: Šta ja imam od toga? Potrebno mu je da uvidi svoju neposrednu korist. U suprotnom gubi interesovanje gotovo istog trena. Ako misli da nešto nema svrhe, odlazi dalje ne časeći ni časa.
Devojke mu jesu važne, ali ne koliko i drugovi. Lojalnost je u osnovi njegovog društvenog života. Ona se često iskazuje kao zadirkivanje, udaranje i gurkanje, ali tu je u potpunosti reč o lojalnosti. Moderni neandertalac će se možda rugati naivnom mladiću koji se pridružio nekoj grupi da bi se borio u nekim ratovima i reći da on to nikada ne bi uradio, ali čak ni moderni neandertalac neće ostaviti svoje drugove da se sami suoče sa neprijateljem. Jasno mu je da muškarac pobeđuje, i gubi, sa svojim prijateljima.
Srednji neandertalac ima sopstvenu filozofiju. Možda ona nema mnogo smisla, ali on će je se čvrsto držati i žestoko će je braniti. On nikada ne greši, samo ga drugi pogrešno razumeju. Sebe doživljava kao da je visok petnaest metara i da ga sablja ne seče. Nikada neće odustati od svojih uverenja, već će radije besno odjuriti i zalupiti vrata svoje sobe. Potom će se duriti i slušati, vrlo glasno, neku muziku koju vi ne podnosite.
U tom razdoblju privlačiće ga rizik, kao da negde duboko u sebi oseća svrab koji mora da počeše. Tražiće šta bi isprobavao kako bi odagnao dosadu iz svog života. Mrzeće dosadu, a neko vreme će delovati kao da je posvuda nalazi. U svojoj potrazi za novim i uzbudljivim iskustvima, biće sklon nepromišljenim postupcima i upravo opasnim. NJegovi roditelji uglavnom neće saznati ni polovinu od svega učinjenog. Tako vam je to sa neandertalcima odvajkada.
Majka srednjeg neandertalaca sebe često zatekne kako se bori protiv kamenog zida ravnodušnosti. Ona se seća priča za laku noć i cveća koje je pre tek samo nekoliko godina zaticala na svom jastuku i pita se ko je taj visoki, dlakavi, natmureni stranac. Bori se da shvati gde je nestao njen mali dečak. Ona samo želi da zagrli tog čvrstog mladića i kaže mu da ga voli, ali on je uglavnom ne pušta ni da mu se približi.
Ponekad se ipak desi da je pusti, ali samo na tren. Možda iznenada spusti glavu na njeno rame, ili je zagrli bez razloga. To majku ispuni jalovom nadom: poveruje da joj se vratio njen mali dečak i da će sve biti kao što je nekada bilo. Svakoj majci potom bude strašno teško kada je sin u sledećem trenutku odgurne i prevrne očima ako ona pokuša da ga ponovo privuče u zagrljaj.
Majka srednjeg neandertalca često pravi grešku tako što pokušava da sve svoje brige razreši razgovorom. Ona gura i pritiska, ispipava informacije. Time postiže malo šta osim da redovno razljuti svog srednjeg neandertalca. On tada najčešće plane i kaže joj nešto grubo, što izazove dalji konflikt. Za majke je to težak period, koji će ih silno iskušavati.
Očevi su sad već stekli prilično iskustva u neprekidnom posredovanju između majke i sina. Ako su veštinu dobro savladali, verovatno će mnoge vatre ugasiti pre nego što se rasplamsaju i načine veću štetu, a ako nisu, samo će pogoršati stanje. Očevi koji nisu uspešni u tom stalnom posredovanju uvek staju na pogrešnu stranu i često sami sebe uvuku u sukob, umesto da preuzmu kontrolu.
Razdoblje srednjeg neandertalca je doba u kojem se vide prvi stvarni znaci čoveka koji će nastati. NJemu će i dalje zabava biti na prvom mestu, ali iako možda izgleda kao da uvek živi isključivo u datom momentu, u njemu će rasti svest o tome da njegovi postupci definišu njega kakav jeste i kakav će čovek biti. On svakoga dana pravi izbore – to možda nije očigledno, često čak ni njemu samom, ali je ipak istina.
