7. Maskiranje
Opšta ideja. Da program uništavanja obrazovanja ne bi naišao na otpor javnosti, treba ga zamaskirati. Treba puno lagati. Socijalna psihologija tvrdi da što je obmana veća, lakše je u nju poverovati. Ljudi su skloni da misle da loši ljudi (neprijatelji) neprimetno mogu da ih prevare, ali malo ko je spreman da poveruje da ih dobri ljudi (svoji) drsko obmanjuju.
Konkretne radnje. Kao prvo, potrebno je stvarati neprekidnu buku u sredstvima masovnog informisanja o modernizaciji, inovaciji, „bolonjizaciji“ itd. Za to se mogu uspesi konkretnih ličnosti (pobede na olimpijadama, konkursima i sl.) predstavljati kao uspesi sistema uopšte. Kao drugo, potrebno je odvlačiti pažnju javnosti na drugostepena pitanja. Za to je potrebno periodično počinjati besmislene reforme: menjati sistem ocena od 1 do 5 na 1-10 ili 1-20, menjati trajanje studija čas sa četiri na pet, čas sa pet na četiri godine; prvo uvoditi, a zatim izbacivati sistem osnovnih i master studija, studiranje po modulima i sl; predlaganje skraćivanja ili produžavanja letnjeg raspusta (nezadovoljnih će biti u oba slučaja) i sl. Neka u borbi protiv drugostepenih novotarija aktivni deo nastavnika koristi i troši svoju protesnu energiju.
Primedbe uz program. Navedeni program je sačinjen za period od pet do deset godina. Posle tog perioda počinje da deluje pojačivač sa pozitivnom povratnom spregom (kada diplomci počinju i sami da predaju u školama i na fakultetima, da pišu udžbenike itd.). Posle toga degradacija obrazovnog sistema dobija nepovratni karakter koji se sam održava. To je otprilike sve. Kao što vidite, ništa nije teško.
Izvor: “Politikus.ru” / “CARSA” / Zelena učionica
, koji se sastoji od sedam tačaka:){kind=link}